Sinoc sam bio malo radoznao. Ustvari, prvo sam bio zadovoljan cavrljanjem sa onima sto su citali ono sto napisah, pa onda resih da vidim sta to drugi ljudi pisu. Naravno, prvo sam obisao blogove prijatelja, na jednom mestu sam uspeo da izmamim osmeh, na drugom pohvele, na trecem sam dobio ponudu za pice, pa onda krofne, kafu, itd, itd. Krofne su stvarno izgledale sjajno, sto bi moja baba rekla, samo sto ne progovore. Sank sa picem je bio fantastican, prosto mami da krenes rukom ka njemu, da sipas sebi jedan Dzek. Kafa skoro i da zamirisa. Da ne zaboravim, bilo je tu i muzike, od Bajage pa do cigana sa splavova. Ma zureza u pravom smislu.

I kao sto pristojni ljudi rade, svakog gosta 2-3 sata dosta, vreme je da se krece. Sta cu, kud cu, vino ufatilo, ne bih jos kuci pa krenuh dalje. Levo-desno, kad ono vidim, imamo i slobodnijih dama. U noc smo vec duboko zagazili, pa ko velih, sto da ne. Ali posto sam nesto malo stariji (staromodniji) red je da se prvo upoznamo.

IZ ZAGREBA JE.

Purgerka znaci. Vidim ja bice ovde svasta. Rascitam se, i imam sta i da cujem. UZMI ME STRAGA, UDJI U MENE, OSECAM  TE DUBOKO. Te voda mi tece niz bedra, te osecam miris tvog tijela, te tvoja bijela tekucina sto prska mi posteljinu. SNOSAJ DO SNOSAJA, FELACIJO, KUNULINGUS, ORAL, ANAL. Udri me do zore. I sta ce gedza, ostadoh ja tu. Neko vreme. Sve nesto cekam oseti cu i ja taj ugodjaj, kao sto sam osetio miris kafe, toplih krofni. Narocito sto jos iz stare dobre eSeFeRJot pamtim te Purgerke kao veoma talentovane. Za pisanje. Rekoh sebi, ajd dok ne osetim dejstvo price, da se ukljucim malko verbalno. Ali samo malko, hteo sam samo da kazem da ga nije straa, samo suljaju opanci. Kad ono - prc, ne da Purgerka. Opa, za tu njiovu karakternu osobinu nisam znao. Izgleda da voli sama da se zabavlja, sam svoj majstor. Dobro, ne branim, kolko ljudi, tolko cudi.

Ali mene nesto drugo brine. Krofne sam pojeo, kafu popio, igrao i pevao uz dobru muziku, napio se vina, pa onda ona golisava, vlazna i pohotna. I jos elokventna. Ali meni nista, ni da mrdne. Uvijam se ja, secam se Zagreba 1984, Tkalciceve, Saluna. Ma jok, cuti.

Probavao sam ja jos par puta da se "ulogujem", al nista. Majku mu, da nisam mozda prepotentan. Pa ne shvatam.

Dal me je mozda vreme pregazilo, ili ne shvatam sustinu novih tehnologija. Super su ovi blogovi, ima i pametnih ljudi. Kazu da mogu i prijatelji da se steknu, ali ja u to ne verujem. Mislim kad vec nisam tolike godine mogao licno, kako cu ovako virtuelno. Kako ce neko da me zavoli kad ne zna ni dal sam mrsav il debo, dal sam nizak il visok, dal sam celav il kosijaner. I STO JE NAJVAZNIJE (BAR ZA MENE) DAL SMRDIM IL MIRISEM, BRE.

HOCU JA I KROFNE DA JEDEM, I KAFU DA PIJEM, I DA IGRAM, I DA PEVAM (A STO PEVAM !!!) I DA SE UROKAM OD DZEKA. OCU BRATE I DA MI SE DIGNE KAD VIDIM DOBRU RIBU, KAD MI TAKO POHOTNO PRICA. NE BIH JOJ OPROSTIO.

Ali dzaba, osecam se ko kad udjem ujutru u pekaru, a zapusen mi nos. Vidim ja sva ta peciva, bureke, kifle, lebac. Al jebiga, ne osecam miris. Miris toplog hleba, tek ispecenog. Miris gibanice i toplinu sto para nozdrve. Sit da ga jees.

GEJTSE, GEJTSE, JEBEM TE RADOZNALOG