Pre no sto sam odlucio da pisem, uveravali su me da su ljudi koji pisu na blogu sve same dobrice, fini i moralni, pozitivni i pametni. Danas sam se uverio da je to tako. Moji prijatelji su dakako pametniji od mene, ne bave se trivijalnim stvarima, vec danasnjicu posmatraju sa filosovske strane. Skoro religiozno, Bogobojazljivo prilaze problemima koji pritiskaju obicno pucanstvo. A obican puk stoji u mestu, mislim ideoloski. Nije osvescen, samo misli sta ce da jede, da pije, da obuce. Ne rade na sebi. Nemaju vremena. Opterecuju se materijalnim, kao da ce im to pomoci kad dodje sudnji dan. Sto rece jedan pastirski (pucanski) roker, KAD OSTANEMO GOLI I SAMI. A svi cemo jednog dana.

A dotle, do tada treba nesto i raditi. Mislim, razmisljati i pisati je lepo. Al kad je za pare. A za dz ? Lepo je i svirati narodu. Narod voli muziku, lepu pesmu, narocito u kafani. Narocito Srbi. Narocito kad im cigani sviraju. Oni su brate narod rodjen sa pesmu i igru. Ranije su svirali i pevali na ulicama, trgovima, po cergama, livadama, a u poslednje vreme su se preselili i u kafane. To je dakako pozitivno, obzirom da je mnogo veca verovatnoca da ce ih u zatvorenom prostoru (narocito zimi) slusati vise ljudi. Pazljivije i duze, i da ce se opet vracati. Kao tekovina 90-ih se pojavio i novi fenomen - kafane na vodi, odnosno reci. Logicno je da na vodi ne mozes da sazidas kucu, pa samim tim ni kafanu, mislim od cigala. Analogno tome, jedino logicno resenje je da na toj istoj vodi sagradis kucu, tj kafanu od lakih materijala, trske, drveta itd. Ukoliko imamo vremena, analiticki cemo, izvesno doci do zakljucka da takve kuce, odnosno kafane imaju kraci rok upotrebe, i da su manje otporne na vremenske nepogode. Na vremenske i ovovremenske. Narocito na vatru. A vatra je mnogo gadna stvar kume, gadna u p.m. Jos kad je drvo suvo, ukrtilo, pa jos ako i Tesla uzme ucesce u tome.

Andro versa drugo znane, ma pje rani  sukar ane .....

Ako se tako pise, i kaze. Elem, ne odletose u nebo, al se kafance zapali. Ko je zapalio slamu ? Student ! A studenta ni od korova. A lebac mora da se zaradi, sitna deca, krupna zena, kume.

STA CE BITI S KUCOM ???

Para nema, potrosile se, od dva se stalno pravio jedan, ovo, ono, i sta je najlogicnije resenje. DONATORSKI KONCERT !!!

Gde ???

U filharmoniji, normalno. Pa gde ce drugde, glupo bi bilo, recimo na livadi, a okolo jasenje. Ili opet negde u kafani. I hoteli otpadaju, jasno. Ostaje samo filharmonija kume. A ko dolazi u filharmoniju ? Sve sami donatori. Sve donator do donatora. Donatori su ustvari ljubitelji klasicne muzike, logicno. A sta donatori rade pre nego li udju u filharmojiju ? Naravno kupe kartu, isto ko kad recimo ides u bioskop, na utakmicu, u cirkus. E sad, kume moj, ko je donator, pa jos ide u filharmoniju, kao takav, da slusa klasicnu muziku, on je dakako spreman da debelo plati za takav ugodjaj. Koliko ??? Pa 100 europejaca, kume. Sta je to za jednog prosecnog srpskog donatora. Najmanje. A ako je donator sa iskustvom, DONATORCINA, dace kume on i baksis na to. Oce, da mi umre majka.

A tu su i druge prinadleznosti : novinari, fotoreporteri (zumbiraju), pa oslobadjanje od PDV, pa ovo, pa ono. I na kraju svi dobijamo. Nice (nije Fridrih) novo kafance, opet se sa Ade cuje DJELEM; DJELEM. Svi zadovoljni, narod (Srbi) i nacionalne manjine (cigani) drzava, a narocito donatori. Oni su najzadovoljniji, em su pomogli kulturu, em su ucinili dobro delo. A nije ih nesto kostalo.

Elem, zasto sam ja ovo uopste pricao i kakve veze ima sa predhodnim naslovom. Kada sam se zalio da sam rodjeni luzer, trazio pomoc, instrukcije, da od dinara napravim dva, da umnozim. Niko mi brate nije dao ideju. Te ljubav, te dusa, te moral, ovo, ono. Nista konkretno, samo uopsteno. Sta je resenje ???

DONATORSKI KONCERT !!!! Ili jos bolje donatorska vecera (moze i dorucak - Obama, za te pare), mislim za dvoje vazi karta.

A na ulasku, KAR(TE) BUSI, KAR(TE) CEPA A NIJE KONDUKTER ??

KO JE TO ???  BLEK PANTERSI, KUME !!!!

JEBEM TI NAROD KAD MANJINE TREBA DA GA NAUCE KAKO CE DA SE VADI IZ GOVANA.

ZIVELI DONATORI !!!!