Evo mene, eto Vas ....

Veæ duže vreme me nagovaraju da poènem da pišem. Mislim, nauèio sam ja da pišem odavno, i da èitam, sva slova, i æirilicu i latinicu. Ali na blogu nisam do sad. Èitao jesam, ali pisao ne. Doduše neki su me nagovarali, poodavno, zaboga mogao bih da kažem i ja nešto pametno, itd, itd. Kada sam poèeo pomalo da èitam neke od blogova (onih koji su mi to dozvoljavali) bilo mi je prilièno muka. Svi su se nešto pravili pametni, te ja znam ovo, te ja znam ono. Doduše to je u prirodi Srba da se razumeju u sve i svašta. Svako bi da bude premijer, selektor fudbalske reprezentacije i u svemu da bude miroðija.

Onda sam prestao da èitam te blogove, jedno vreme. Prvo, ja sam èovek bez elementarnog znanja o blogovima. Mislio sam, da bi se neèim bavio, treba prvo o tome nešto da saznam. Drugo, mislio sam koga æe zanimati ono što ja pišem, moja razmišljanja, i ostalo. Treæe, sve i da napišem nešto, neæe mi biti interesantno ukoliko to niko ne proèita i prokomentariše. A koliko vidim, da bi to neko proèitao i prokomentarisao, potrebno je da imaš prijatelja na blogu. Ja nisam imao prijatelje ni kada je to bilo normalno, a kamoli sada. Mislim, ko bi hteo da mi bude prijatelj, a da me ne zna, lièno. A pogotovo, ako me zna lièno, tek tada ne bi imao tu želju. I na kraju, ja sam po prirodi asocijalan èovek, ne volim prijateljstva, ne volim prijatelje. Ustvari ne verujem u prijateljstvo.

E, sad je ostalo pitanje, šta æu ustvari ja ovde. U poslednje vreme sam èitao nekoliko interesantnih blogova. Ciljno. I  uhvatio sam sebe kako mi ruka sama krene, bi li nešto napisao, odgovorio, prokomentarisao. Èitao sam blogove zaista meni dragih ljudi, privatno sam znao njihov život, uspone i padove, uspehe i poraze, i situacije koje su opisivali i onjima pisali. Neki su istinu govorili, neki malo manje, a neki bogami i pošteno filovali stvarnost. Doduše ovde je sve moguæe, pesnièka sloboda. Samo nije moguæe, koliko sam proèitao pornografiju promovisati, vreðati na verskoj i nacionalnoj osnovi, i verovatno psovati nekome mater i oca.

Pa da ne bih bio usktraæen za neke komentare, da propustim priliku da i ja nešto pametno kažem, odpevam, izrecitujem, odluèio sam da i ja otvorim blog. Ne znam baš u potpunosti da rukujem ovim, ali se nadam da æu ovde steæi nekog PRIJATELJA i da æe mi on pomoæi. Isto tako ne znam dal stvarno ne sme da se psuje, ili recimo, ako mi doðe da napišem da me nerviraju  c..... (romi) što puštaju glasnu muziku, sprat iznad mene. Ne znam takoðe i gde se naleze svi znaci interpunkcije na tastaturi. Da li stvarno ne smem da pišem, recimo dal je bolji debeo i kratak, il tanji a duži. Mislim, o mnogim stvarima bih trebao da se informišem, da me neko jednostavno uputi, pomogne.

Neka ovo bude kao uvod. Valjda æe neko proèitati. Sledeæi put æu verovatno reæi nešto zaista PAMETNO.

Samo da ne ostanem sam !!