Ostavi me danas,ostavi me juce...Ostavi me moja ljubavi bilo kad...

Ostavi me sutra il nekog novog jutra samo me ne ostavljaj sad...

On je fenomenalan decko.Zna da saslusa.Razume me.Nije naporan.

Voli me...Ili me je barem voleo...

Ko cigareta se gasi poslednji zar od naseg plamena...

Nista se ne moze spasti,ponos je tvoj tvrdji od kamena...

Ne znam sta se desava sa nama...Kao da mi nestaje tlo pod nogama.

Ceo svet se okrece,sve je po starom.

Samo me prati neka tuga...Oko mene se siri...Kao parfem koji gusi...

Sada bih trebala da sam na zurci.Da ludujem.Da se provodim.Da uzivam dok sam mlada.

Umesto toga,ja sedim za kompjuterom i pisem dnevnik...

Ahhh...

Depresivno...

Pomalo...

Preklinjem Boga da sve bude savrseno kao pre...

A znam da nikada u stvari nije ni bilo savrseno.

Ali pokusavam da verujem u to.Da je bilo i da ce biti.

Danas sam se ceo dan svadjala sa deckom.

Umorna sam od svega...

I moje telo i moja dusa umorni su...

Sada mi samo treba spokoj...

Treba mi nesto,nesto da me vrati iz ovog stanja pokretnog lesa.

Neka vest.Losa.Dobra.Svejedno.

Samo zelim da se uverim da sam i dalje ziva.

I da ce sve ovo jednog dana proci.

Ne znam kako sam se vratila u ovo mrtvo stanje.

Mislila sam da sam se vratila.Da sam jos ona stara.

Posle toliko vremena konacno sam ponovo bila stara ja.

Ali ne...Hah...Ludom radovanje...

Vratila sam se u ovu depresivnu fazu...

Mozda sam ja stvarno luda.

Ma meni treba jedan dobar psiholog.

Ne.

Meni treba psihijatar.

Ja hocu zivot,bolji zivot da ga zgrabim poput tigra...Zivot nije decja igra...

Ne bi mi bilo zao da sutra umrem...

Vidite i sami da sam se pretvorila u biljku koja ne misli,ne voli i ne oseca...