Mrzim jucerasnji dan.Mrzim ga iz dna duse.

Bas kada sam pomislila da je dosta traumiranja za danas,prevarila sam se.

Sedela sam u svojoj sobi i radila zadatke iz matisa za prijemni...

Kada me je mama (koja se upravo vratila iz teretane) pozvala da izadjem na hodnik da vidim jednu macku koja se "uselila" u nas ulaz.

Mi vec imamo macku,koja je nasa mezimica.Imamo je oko 4 godine i ne bih podnela da joj se ista desi.

Znam da je ista situacija kod mojih roditelja.

Juce dok sam ja mazila tu trudnicu moja macka je prilazila hodniku.

I trudnica ju je videla.I krenula je u stan.

Ne znam kako,dve macke su se potukle.

Ja to nisam mogla da gledam.

Dovoljno je bila sto sam sve to mogla da cujem!

Mjaukanje...Heftanje...

Uzasni zvuci...

Srce mi je lupalo sto na sat i rasplakala sam se (ne znam sta mi je juce bilo!!!obicno skoro nikada ne placem!)...

Bila sam tako uplasena!!

Mama i tata su razdvojili dve macke i tata je istukao papucom ovu ne-nasu a ona je izletela na hodnik...

Moja macka se sakrila i nije htela da izadje.

Kada pomslim kako je ova macketina mogla da povredi moju Masu!

Kada se samo setim komsijskih macaka,kod moje babe...

Pa mogla je ostati bez oka!Ili ju je mogla raskrvariti...UCUTI MOZGU!!!

Sve je proslo dobro...

Kada je mama videla da placem (a neutesno sam plakala i kada su izbacili macku sve dok moja nije izasla i dok je nisam malo gnjavila)

zagrlila me je i pokusala da me utesi.

Ali mislim da je ovaj maciji haos bio samo izgovor kako bih pustila jos koju suzu jer mi se sve nakupilo.

A odavno sam shvatila,za teske patnje koje muce tinejdzersko srce...Nema velike pomoci od roditelja.

Mozda cak ni nikakve.

Zato sam dozvolila mami da me zagrli i utesi,zbog macke...

A mozda macka nije bila jedini razlog zasto sam plakala...