Ne znam zasto volim zimu.Oduvek sam je volela.

Mozda zato sto je moje najranije secanje iz detinjstva vezano za zimu.Ne znam tacno koliko imam godina,ali znam da sam prilicno mala.Ususkana sam u skafander,sedim na sankama i moj deka me vuce po snegu,u blizini kuce u kojoj sada zive moja baba i tetka.Moj deda je preminuo davnih dana.Pre jedno 7-8 godina.Vise ni sama nisam sigurna.Secam se i dana kada mi je tata rekao da deda vise nije ziv.Plakala sam ceo dan.Iako sam tada bila znatno mladja znala sam da ga vise nikada nece biti u toj porodicnoj kuci.Znala sam da ce se sve promeniti.I jeste.Promenilo se.Ali vise bih volela da nije...

Nocima,kad ne mogu da zaspem,volim da slusam kako kisa udara o krovni prozor u mojoj sobi.Volim onaj osecaj kada se zavucem u krevet,koji je leden,pa pokusavam da se ugrejem ispod debelog pokrivaca.Volim miris koji mi se zavuce u kosu kada je napolju hladno.Volim nacin na koji mi kosa leti na vetru.

I dok tako na hladnoci stojim,cekajuci autobus,volim da se prisetim njega.Opet ja o njemu.Ali ne mogu drugacije.Za 20 dana bice tacno godinu dana od kada smo se prvi put poljubili,smuvali,zavoleli.Mnoge pesme me podsecaju na njega.Podseca me i ova hladnoca.Ali ne zato sto mi je bilo hladno.Mene je grejala njegova ljubav.Tada je bila zima.A za mene,zima je najbolje vreme za ljubav....