Gledam nas (preciznije da kazem,svoju ekipu) i razmisljam o tome koliko smo se promenili od letos.Postali smo zreliji.Za ovih par meseci smo odrasli,ma koliko mozemo odrasti za samo par meseci.Sve je drugacije!Gledam svog tadasnjeg decka i u sebi mislim "Ma kako si mogla?".I taj period zivota dok sam bila sa njim pokusavam da zaboravim...A to mi i nije tako tesko.Kako smo samo bili rastereceni.Ceo dan smo se odvaljivali po plazi i na bazenu,a uvece smo kulirali zajedno.Ma samo kada se setim necijeg rodjedana (A preko leta ih ima puno!!) i razmisljam o tome ko se napio,kada i koliko.Nema vise druga mog,da nas skuterom voza po kvartu.Vise nema ni svih nas.Bas smo retko svi na okupu.Svi imaju neke nove obaveze i ovo je odjednom postalo manje vazno.A letos,svima je "to" nesto nase bilo na prvom mestu.

Pa kazem ja.Odrasli smo.Sazreli.Nema vise nicega sto nas vezuje za te dane.Sem secanja...Da secanja...