Zivot je sranje i onda umres.To je moj novi slogan.Mislim,nisam ga ja izmislila vec sam ga negde usput pokupila.I postao je moj zastitni znak.

Znate u vezi onog decka...E pa tu je sve ispalo dobro.Mislim danas me je dva puta poljubio (ma sta se lozite,u obraz) i to...

I taman sam zaboravila na onaj slogan kada me je jedna stara drugarica koja je skoro pocela da izlazi gde i ja zvala na zurku.MIslim rodjendan,sada u petak.I posto su moji roditelji i njeni davno prekinuli kontakt sada je ispala frka oko toga da li cu ja ici ili necu.Kao kako cu se vratiti.Dajte ljudi,uzecu taxi.Na kraju krajeva,ako vi necete,ja cu ga platiti.A nemate pojma kako mi se ide na tu zurku.Mislim ja sam party girl 4ever...I kao gloopo je da idem jer se nismo videle godinama i tek sada skoro smo se opet skontale.Molim vas!!!Ja stvarno ne razumem.Majke mi.Kao da oce da mi pokvare zabavu.Ali kako drugacije da shvatim!?Od njih NIKO nije trazio da idu tamo sa mnom.A oni i dalje ne zele da ja idem tamo.Mozda ih ubedim do petka.A da vam ne pricam da mi je tata rekao da u petak imam TRENING (imam trening 3x nedeljno,od pocetka septembra sam vec propustila jedan trening ali covece ko da to ne mogu da nadoknadim!?) i da mogu da ostanem samo do 11!!!A na zurke drugih drugarica me pustaju da ostanem koliko ocu (kuci sam se vracala i posle 1!)

A u nedelju takodje idem na jednu zurku,makar bila mrtva u to vreme.Ne zanima me.Slavi jedan moj drug u jednoj diskoteci i idem.Sigurno.Tu me bar pustaju....