Kada sam bila mala zaista sam mnogo vremena provodila sa njim.Bili smo kao rodjeni brat i sestra.Sve smo delili,pa cak i veliku kucu u kojoj smo ziveli.Zbog njega sam rano prestala da verujem u Deda Mraza.Jos uvek se secam njegovih reci..."Nemoj nikome da kazes da sam ti rekao...Deda Mraz zapravo ne postoji..."....Zbog njega sam plakala kao mala,tukla se sa njim i uvek gubila u bitkama jastucima.Bila sam obicna klinka koja je umesto lutaka birala bratovu fudbalsku loptu,sve u njegovoj staroj majici.Jednom prilikom sam kao mala izasla na dvoriste,stala,skinula gacice i pocela da piskim bas kao on.

Pre cetiri godine porodica se razisla.Prodali smo kuci i uselili se u stanove.Drugi delovi grada.Ja,starija,zainteresovanija za lakiranje noktiju i modu...On,stariji,zaludjen devojkama...

Vise ga ne poznajem kao ranije.Ali i dalje je moj brat i zauvek ce to ostati...