Sinoc sam od ispod kreveta izvukla jednu povecu rozu kutiju.Kada sam je otvorila,zatekla sam u njoj moje dobro poznate sveske.Moje dnevnike.Tu je moj prvi dnevnik,koji sam pisala kada sam se nakon par godina (koliko sam zivela u Kamenici) vratila u moj rodni gran Novi Sad.Tu je i dnevnik koji sam pisala u petom.Ah evo ga i onaj iz sestog.Tu je i dnevnik koji sam pisala letos u selu.I dnevnik koji sam pisala kada sam nasla prvog decka.A evo ga i poslednji.Dnevnik o NJEMU.Svaka druga rec bila je njegovo ime.Ceo svet mi se vrteo oko njega...

Sinoc sam malo spavala.Ostala sam budna do kasno,kopajuci po svojoj proslosti.Bilo je tako lepo vratiti se na kej,setiti se prvog poljubca.Bilo je tako lepo vratiti se u drugi razred i u prilagodjavanje u petom.Ali zivot ide dalje.Proslost,sadasnjost i buducnost.Proslost je daleko.Zivim za danas.Zivim od dana do dana.Ne razmisljam o sutra,ne razmisljam sta ce biti,jer ja sam tu SADA i ovaj trenutak se nece ponoviti NIKADA VISE.Zato cu ga iskoristiti na najbolji moguci nacin,jer bas ovaj trenutak necu vise nikada vratiti...