Sada si se odao.Znala sam da me zelis nazad.Sada imam dokaz.Nije li smesno pitati mog najboljeg druga sta on misli-da li bih se pomirila sa tobom?Zaista smesno...I hrabro,mogla bih reci...Znam da brojis pedale izmedju nas dvoje...3:3 je zar ne?Znam i zasto neces da me pitas...Da slucajno ne bi bilo 3:4-za mene?Eh...Zar je taj jedan "poen" do kog ti je toliko stalo prepreka da budes sa voljenom osobom?Meni ne bi bila...Ili bar tako mislim...Da li znas da sam danas zamalo poljubila jednog decka?I to slucajno?Ali ne ide to tako!!!Ne,ne ide...Krenula sam da ga poljubim u obraz...I nekako smo se "pogubili"...I zamalo...Nisi znao,zar ne?E pa neces ni saznati...Jer nisam ja kao ti...Stalo mi je do tudjih osecanja..A tebi,uopste,nije...Nisam li u pravu?Poznajem te,dechko...Znam te bolje nego sto ti mislis...Znam o cemu razmisljas,bas sada.I znam sta zelis da ucinis...Znam te...Znam da citam "izmedju redova"...