ZALIV FANGA-krečnjačka ostrva neobičnih oblika izdižu se iz bistre uvale oivečene šumom u južnom Tajlandu

Izmaglica od isparenja zaklanja drvećem ovečenu obalu zaliva Fanga u južnom Tajlandu,gde bistre vode Andamanskog mora svetlucaju pod tropskim suncem.Četrdesetak krečnjačkih stena i ostrva fantastičnih oblika razbacano je pod tom prostranom prostoru,a neki od njih vire iz vode i do 275m.Na najvećem delu ostrva ima pećina,a kroz neke se probijaju tuneli ispunjeni vodom.Stena Pekinezer čuva stražu na ulažu u žaliv,a pećinama Tam lot veliki stalakiti vise kao bodeži iznad turista koji ih obilaze u dugačkim čamcima s tendama.Ovaj zaliv liči na nokat.Ovo ostrvo se zove po junaku Dzejmsa Bonda.

Na jugu Srbije, ispod planine Radan, tridesetak kilometatra od Kuršumlije, nalazi se Đavolja varoš - mesto čudnog imena i čudesnog izgleda, sa skupinom vretenastih stubova pokrivenih kamenim kapama koje nauka naziva zemljanim piramidama, a narod glavutcima i kulama. Ovde je u geološkoj prošlosti, pre više miliona godina, bilo središte snažne vulkanske aktivnosti čiji su svedok raznobojne stene na odseku erozivnog amfiteatra koji se strmo uzdiže u zaleđu zemljanih piramida.

O nastanku ovog impozantnog prirodnog fenomena u narodu kruži više legendi, a najčešće one koje govore da stubovi predstavljaju po božjoj kazni okamenjene svatove. Nauka, pak, tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao, ne tako davno, čovek uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodne erozije. Pri tome, krupni komadi stena štitili su mekši drobinski i glinoviti materijal na kome leže, od udara kišnih kapi i spiranja vodom. Ovi kameni blokovi postali su čuvari zemljanih piramida omogućavajući njihovo sve dublje urezivanje u podlogu,

Ispod zemljanih piramida izvire Ćavolja voda koja je, po hemijskom sastavu, pre svega izuzetnoj kiselosti i visokom sadržaju minerala, jedinstvena u našoj zemlji.

Đavolja varoš je zaštićena kao spomenik prirode nacionalnog ranga na površini od oko 70 ha sa ciljem da se ova prirodna dragocenost sačuva i stavi u službu nauke, obrazovanja, turizma i drugih kulturnih potreba ljudi.

Zemljani stubovi na Ritenu-Stubovi od zemlje na cijem je vrhu veliki kamen koji lici na kupu,koji se uzdize iz sumovitih gudura na severu Italije

Na prvi pogled ovo cudo bi licilo na nekakvu salu medjutim to nije tako.Na planinskom obronku u juznom tirolu iznad vrhova stabala nalazi se veliko kamenje koje balansira na ispucalim vrhovima zemljanih tornjeva koje svetlucaju u crvenim,oker,I u ljubicastoj nijansi.Ovo remek delo prirode podseca na tacku zongliranja tanjirima u cirkusima I posmatra;e ostavlja zbunjene I zadivljene.Naime izbazdani stubovi se uzdizu iz svojih sirokih temelja I suzavju prema vrhu.Najvisi od tih stubova ima visinu od 40 m, s tim da neki od tih stubova ima jako neobican kameni "sesir". Kameni sesiri su dospeli na vrhove ovih stubova u ledenom dobu.Kada se led povukao pre 10000 godina ostavio je sa sobom deli sloj "KAMENE GLINE" na obroncima planine.Ovi stubovi imaju vise naziva na primer u nekim mestima Italije zovu ih "mali ljudi" u drugim "zemljane glave" alisu najpoznatiji pod nazivom "mlade dame sa sesirima"

CoKOLADNA BRDA-Kupasta brda na filipinskom ostrvu Boholu u susnom periodu godine imaju boju cokolade.

Na prvi pogled Cokoladna brda na filipinskom ostrvu Boholu deluju kao vestacki napravljena,kao rezultat nekog zapanjujuceg ljidskog podviga,a ne delo prirode.Stotine kupastih I kupolastih brda stoje jedno iza drugog,kao stogovi sena na poljima.Brda su prekrivena grubom travom,a tokom susnog razdoblja od februara do maja bivaju spaljena od sunca da poprimaju boju cokolade po kojoj su I dobila ime.A onda dolaze obilne tropske kise I citavom podrucju  aju blistasvu zelenu boju.Naime postoji prica o tome kako su nastale  kupe I kupole koje cine cokoladna brda,prica kaze da ih je napravio jedan div tako sto je plakao zbog neuzvracene ljubavi.POSTOJE CAK 1268 COKOLADNIH BRDA.Polozaj Cokoladnih brda

Amazon-Najmocniji recni sistem na svetu pokriva trecinu Juzne Amerike,a ime je obio po Ratnicama

Pokusaj da se zamisli velicina reke Amazona jednak je pokusaju da se pojamni beskraj-zavrti vam se u glavi od zapanjujuce velicine.Sa svojih 15000 pritoka amazon skuplja vodu iz dela J.Amerike koji je jednak kao skoro cela AustralijaPosto je Amazon prasuma uglavnom je vlazno I sparno a temperature se krecu od 33 stepena celzijusa tokom dana I 23 stepena tokom noci.U amazoni zivi beskrajno velik broj zivotinja od kojih I najveca I najteza zmija na svetu koja moze da naraste I dio 10 m a da bude teska I do 225kg a nekad I vise zmija na svetu a to je ANAKONDA.Ona moze pojesti I ubiti veliku zivotinju poput kajmana,koji je slican krokodilu.Uprkos pricama koje tvrde drugacije,anaconda retko napada coveka.U amazonu zive toliko biljaka da nigde u svetu toliko nema.Drvece koje se uzdize do 60m zakljanja suncevu svetlost.od zivotinja nabrojacu samo neke:jaguari,gusteri,morske krave,recni delfini I dr.Amazon je dugacak 6440km,to je druga reka na svetu posle Nila koji je dugacak 6695km.

USCE AMAZONA

 slika goreAnakonda-Ova je doduse mala

TOK REKE KROZ J.Ameriku

Mont Everest-Najvisa planina na svetu uzdigla se iz mora u oblake I pretvorila se u izazov za pustolove

Ostaci okamenjenih riba pronadjeni su visoko na smrznutim obroncima Everesta.To je dokaz da su nekada davno,pre vise desetina miliona godina,stene koje izgradjuju najvisu planinu na svetu lezale na dnu mora.Tibetanski naziv za ovu planinu Comolungma ima vise naziva kao sto je boginja planinskih snegova,majka sveta I drugi.Mont Everest je visok 8850m.Prvi koji je izmerio visinu Mont Everesta I po kom ta planina nosi ime je ser Dzordz Everest glavnom geodetu u Indiji.Nakon njega jos mnogi su osvajali Vrh ove planine ali su bilo je I onih koji nisu uspeli da se popnu na vrh,kao I tela koja nikada nece biti pronadjena.Temperatura na vrhu Mont Everesta je ekstremno Hladna cak do -50 stepeni celzijusa.

Izgled Mont Everesta

Polozaj Mont Everesta

Bolova Piramida Usamljeni kameni stub štrči iz južnog dela Tihog okeana- to je najviši kameni stub na svetu Na geografskoj karti tačkica koja označava Bolovu piramidu jedva se vidi. Oni koji su se uživo susrelis velikom hridi jedva su poverovali svojim očima. Taj obelisk je toliko visok da se čini da dodiruje nebo. Iako je u podnožju široka samo 400 m, Bolova piramida dostiže visinu preko 550 m, a to je dvostruko više od Ajfelove kule. U Ginisovu knjigu rekorda Bolova piramida upisana je kao najviši kameni toranj na svetu. Bolova piramida se nalazi uz istočnu obalu Australije, oko 700 km severoistočno od Sidneja. Samostalni letač Frensis Čičester, koji je veliku stenu video 1931. godine tokom svog leta preko Tasmanije, opisao ju je kao “široki pradavni kameni bodež”. Ali ovaj veliki ekskalibur svoje tajne ne otkriva pri pogledu s neba već iz mora. Ispod staklene površine okeana nalazi se mnoštvo šarenih riba koje jure oko kamenih stubova i ispod lukova. Njihovo igralište je zaravan vulkanske stene, jer je Bolova piramida zapravo odavno ugašeni vulkan kojem je samo vrhostao iznad vode. Ona je samo jedan u nizu vulkana ugašenih pre sedam miliona godina. Otad more ratuje s tom kamenom masomkoja se probila kroz njegove dubine. Talasi vekovima udaraju u stene i, zahvaljujući svojoj upornosti I pomoći koju im pruža vetar, pobedjuju. Danas su vidljiva samo tri procenta prvobitne mase, a delovanje okeana smanjilo ju je na lanac ostrva i hridi. Bolovo otkriće Prvi čovek za kojeg se zna da je video ovu stenu bio je Henri Ligberd Bol, zapovednik broda Saplaj, koji je ovuda prošao 1788. godine prevozeći doseljenike na ostrvo Norfolk. Bol je stenu u obliku piramide nazvao po sebi, a na povratku se usidrio uz najveće ostrvo u nizu, prozvavši ga po lordu Hau, britanskom mornaričkom zapovedniku.

OVAKO IZGLEDA BOLOVA PIRAMIDA

Ako imamo na umu da je rec o jednom od najlepsih ukrasa nase planete,o dragulju plave indigo,safirne I cisto bele boje cija se divota vidi cak I iz meseca-neobicno je da su prvi evropljani koji su videli Vliki Koralni greben bili tako sturi u njegovom opisivanju.Naravno vecinom se radilo o pomorcima koji su imali vecih briga od prirodnih lepota.to je zid od koralne stene koji se uspravlja iz beskrajnog plavog okeana,iako je za rast korala potrebno plitko more sa mnogo sunceve svetlosti.Proteze se u duzini od 2030 km duz severno-istocne obale Australije I to je najveca ziva Celina na svetu. Greben jednim delom prati prirodna ostrva,odnosno vrhove potonulog planinskog lanca.Njegova izvanredna raznolikost potice od 3000 koralnih grebena,ostrva,atola I lagunakoji su u razlicitoj fazi razvoja.Koralni grebenovi rezultat su 10000 godina rad tokom kojeg su se okeani podigli do danasnjeg nivoa po zavrsetku poslednjeg ledenog doba.

Nijagarini vodopadi

 Dva vodopada koje razdvaja ostrvo veličanstveno se nadnose iznad maglovite zavese od zapenjene vodene prašine

 Nijagara, što znači ‘voda koja grmi’, naziv je koji su ovom moćnom vodopadu, koji danas predstavlja granicu između SAD i Kanade, dali američki Indijanci. Od jezera Iri reka Nijagara mirno teče nekih 56 km, ali u blizini jezera Ontarija prelazi u brzake koji užurbano jure prema kataraktu u magli vodene prašine i duga. Zatim sledi veličanstven pad od oko 55 m u kojem se voda gromoglasno strmoglavljuje u ponor bez dna u vidu podivljale pene.

Ostrvo Goat, na ivici kaskade, reku deli na dva dela. Američki vodopad na istočnoj strani preliva se u ravnoj liniji širine oko 300 m, a kanadski vodopad Potkovica je dvostruko širi i, kako mu ime govori, ima oblik potkovice.

 vodopadi s obe strane izgledaju veličanstveno, mada kanadska obala pruža bolji pogled na ove vodopade. Ukoliko ga zaista želite posmatrati iz blizine, vodopad Potkovica može se obići u malom čamcu koji plovi po vodenoj prašini.

Nijagarini vodopadi su nastali pre oko 12 500 godina, krajem poslednjeg ledenog doba. Topljenjem velikog glečera voda iz jezera Iri potekla je prema severu I oblikovala današnje jezero Ontario, čije dno se nalazi oko 100 m ispod površine vode. Prvobitno je greben preko kojeg se voda obrušavala bio oko 11 km severnije- gde se danas nalazi Kvinston- ali tokom vekova se ivica pomerila useld erozivnog delovanja 7000 tona vode koja pređe preko njega svake sekunde. Pošto se pomera oko 1,2 m godišnje, za nekih 25 000 godina će stići do jezera Iri.

U vrletima Kvinstona odjekivala je grmljavina bitke izmedju Engleza i Amerikanaca 1812. godine. Kasnije, u 19. veku , oko vodopada mogli su se čuti glasovi posmatrača neke od vratolomija iznad vodopada, jednu od glavnih atrakcija u to vreme.

Prvi koji je svoj život izložio opasnosti bio je Sem Peč, koji je 1829. Skočio sa ostrva Goat I preživeo.. Početkom 20. veka , 1901. godine, 43-godišnja Eni Edison Tejlorm učiteljica koja je uz to bila i neplivač, bila je prva koja je u buretu preživela spuštanje niz vodopad. Sam pad je trajao tri sekunde. Nakon nje, mnogi su pokušali ali i mnogi su završili tragično.

Nacionalni spomenik Nikoli Tesli

Nacionalni park Nijagara je najstariji američki nacionalni park, a zanimljivo je da je arhitekta koji je osmislio poznati Central park u Njujorku, isti onaj koji je osmislio zelene površine, odmorišta, turističke atrakcije i raspored muzeja oko Nijagarinih vodopada. Centralni, najveći deo parka sa visokim, stogodišnjim drvećem neprimetno se nadovezuje na mali grad, koji, evo već dva veka, živi od vode koja se u slapovima spušta u ogromni basen. Približavajuci se vodi, naići ćete na spomenik podignut Nikoli Tesli, isti kao onaj u Beogradu, jer se najveći deo njegovih otkrića vezan je za ovo mesto, na severu države Njujork.

U trolama koje su zadržale oblik onih koje su se koristile početkom prošlog veka, vraćajući se u prošlost, može se obići ceo park i videti retke biljke. Veverice, kojih ovde ima na stotine, toliko su navikle na turiste da im bez ikakvog straha jedu iz ruke.

Vodopade presecaju tri ostrva, Zeleno, Kozje i Ostrvo tri sestre, gde se voda pretvara u brzake koje prelaze preko stena i biljnih izraslina. Čitavom ambijentu doprinose i galebovi jer u toku cele godine kruže iznad nemirne vode. Najveća atrakcija su, međutim, sami vodopadi i to na mestima gde je pad vode najviši. Najveće gužve su upravo tu. Desetine turista se neprekidno guraju uz sigurnosnu ogradu kako bi što bolje videli kako se slapovi vode razbijaju o stene na dnu i kako se kapljice vode dižu i do 10 metara visine posle pada, praveći neprovidnu mrežu protkanu duginim bojama.

Vodopadi su godinama bili inspiracija pesnicima, pevačima, filmadžijama. Mnogima je Nijagara bila najveći životni izazov, jer je više od dvadesetoro ljudi pokušalo da pređe sa jedne na drugu stranu, a da ostanu živi. Prva koja je u tome uspela, još 1901. godine, sedeći nepomična u buretu, bila je 65 godina stara učiteljica Eni Tejlor, kasnije nazvana "kraljica Mista", a prvi koji je preživeo pad sa vodopada bio je dečak Rokser Vudvard koji je 1960. posle nesrećnog pada čudom ostao živ.

MRTVO MORE-Slani,sprzeni svet daleko ispod nivoa mora jeste mesto desavanja biblijskih prica Davidu i Golijatu.

Na najnizoj tacki na svetu nalazi se mirna plava vodena povrsina iz koje izbijaju stubovi soli.Na nekim mestima grudve soli plutaju po povrsini kao slomljene sante leda.Taj skoro bezivotni predeo jeste- MRTVO MORE.Neki arheolozi da u juznom delu mrtvog mora se nalaze 2 potonula grada.

Povrsina mora je 416 m ispod nivoa mora,na zavrsetku reke Jordana,u severnom delu velikog rova.Veliki rov pocinje u gornjem delu reke Jordana I proteze se na jug kroz Mrtvo more,Crveno more I istocnu Afriku.Na nekim mestima Mrtvo more je duboko 400 m,sto znaci da se njegovo dno nalazi 0,8 km ispod nivoa mora.Okruzeno Judejskim brdima sa zapadne strane I visoravnima biblijskih gradova Moaba I Edona na istoku,mrtvo more se prostire dolinom u duzini od skoro 80 km,a na najsirem delu ima 18 km.Tokom narocito vlaznih zima u more se svakog dana uliva preko 6,5 miliona tona vode.Kad ne bi bilo isparavanja nivo mora bi svake godine porastao za 3m.Ali pocetkom 20 veka nivo mora delimicno opada zbog naglih klimatskih promena,a delimicno zbog toga sto Jordan I Izrael crpe vodu za navodnjavanje reka Jordana I drugih reka koje se ulivaju u more.U mrtvom moru nemozete da potonete zbog njene zasicenosti.

Iako je voda 6 puta zasicenija solju nego voda u okeanu I u takvim uslovima ima zivota.To su jednocelijski organizmi pojedinih biljaka I zivotinja.

Mrtvo more sadrzi pored soli takodje I mnostvo drugih minerala kao sto su kalijum-hlorid,magnezijum I brom.Ti minerali mogu da posluze za prirodni lek za mnoge bolesti,narocito za artritis,probleme sa disajnim putevima I za kozna oboljenja,a veruje se da blato iz mrtvog mora podmladjuje kozu.

Dolina smrti

Ovaj vreli pustinjski tiganj drži ne jedan već tri rekorda- to je najtoplije,

najsuvlje i najniže mesto u Severnoj Americi

Mrtvačev prolaz, Kanjon suvih kostiju, Pogrebne planine - čak su i imena mesta u kalifornijskoj Dolini smrti zloslutna. Ovo je najtoplje i najsuvlje mesto u Severnoj Americi - mesto ljetnih vrućina koje doslovno prže, u kojem može proteći i čitava godina a da ne padne ni kap kiše. U ljetnim danima temperatura obično pokazuje i do 43o C, a temperature koje su premašile 49o C zabežene su svakodnevno tokom  razdoblja od 6 nedelja. Ako kiša i padne, često to bude nagla provala oblaka i tada bujice vode i blata natope sprženu zemlju. Dolina smrti drži još jedan rekord: na svojoj najnižoj tački,86 m ispod nivoa mora, ona je najniže mesto na severno-američkom kontinentu. Nastala je kad su veliki stenoviti blokovi potonuli duž dve razedinjene linije, dok su se susedni blokovi uzdizali i oblikovali okolne planine. Ovaj duboki rov dodatno sakuplja sunčevu energiju u iako vrućem i suvom kraju, do koga kiše ne dolaze zbog planina Sijera Nevada ( Sierra Nevada ).

Uprkos neprijeteljskom okruženju Dolina smrti je i te kako živa. Američki mufloni mogu živeti sa vrlo malo vode. Stabljike i lišće vrlo retke kamenjarke sa belim cvetovima prekriveni su dlačicama koje ih štite od vetra koji isušuje. Grupa tragača za zlatom koji su putovali prema Kaliforniji slučajno je naišla na Dolinu smrti 1849. godine, a dolina je dobila ime prema njihovom iskustvu.Tokom 80-ih godina 19. veka ovo "belo zlato", koje se, između ostalog, upotrebljavalo za glaziranje posuda, strugano je sa tla doline. Potom su ga mazgama prenosili do željezničke stanice koja je od surove i istovremeno lijepe Doline smrti udaljena 265 km.

1)Nalaziste na karti sveta2)Izgled doline smrti