Nekad je to zaokruženo A
napisano crnom farbom na beloj fasadi škole
predstavljalo naš čitav svet,
borbu protiv iskvarenog sistema,
pedera, kurvi, snobova,
(kvazi)konzervativaca,
i sveg onog zla globalizacije.
Svi oni bili su zli
a svi mi bili smo dobri
i sve je bilo onako idilično
crno-belo
kao simbol na fasadi
obrađen u negativu.
Oni su iznova krečili
a mi smo iznova pisali
na tom našem ratnom frontu
uz nagli naboj adrenalina.
Jebo te, kakva velika stvar!
Kad se sad vratim
tamo
nema ničeg zanimljivog,
najobičnija crna mrlja
na najobičnijem zidu.
Pomislim kakva antiumetnost!
Ne osećam ništa.
Ne osećam jebeno ništa!
Potpuno sam smirena i ukočena.
Daj mi nešto jače,
daj nešto inteligentnije,
sofisticirano i zlobno,
daj mi neku akciju bez reakcije,
daj mi nešto veliko!
Daj mi to jebeno biološko oružje
jer posle mene ne sme biti ničega.
