Песма над песмама «

4/2/2007 «



1. Dodjoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem sace svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!

2. Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja nocnih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju, kako cu je obuci? Oprala sam noge svoje, kako cu ih kaljati?
4. Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a sta je u meni ustrepta od njega.
5. Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje potece smirna na drzak od brave.
6. Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne bese, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Trazih ga, ali ga ne nadjoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Nadjose me strazari, koji obilaze po gradu, bise me, ranise me, uzese preves moj s mene strazari po zidovima.

 

8. Zaklinjem vas, kceri jerusalimske, ako nadjete dragog mog, sta cete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.
9. Sta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepsa medju zenama? Sta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinjes?

10. Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedju deset hiljada;
11. Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
12. Oci su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cvece mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna zitka;
14. Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost oblozena safirima.
15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnozju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.
16. Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kceri jerusalimske.

 

17. Kuda otide dragi tvoj, najlepsa medju zenama? Kuda zamace dragi tvoj, da ga trazimo s tobom?
Objavio lazarica u 20:38 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


Uzalud je budim «

4/2/2007 «
Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova
budim je zbog ove nase planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.
Objavio lazarica u 15:15 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar


«

4/2/2007 «



Jedan maleni cvet

Jedan maleni cvet
jos ni progovorio nije
a vec je zano sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a vec je umeo sam da se hrani
svetloscu, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da cita i pise,
al' zna sta je zivot, sta je cvet,
i mirise, mirise.
Objavio lazarica u 11:03 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar


Powered by BlogOye!