Postao si drugi covjek

Postao si drugi covjek
ne znam da l' to znas
svaka rijec iz tvojih usta
sve je cista laz

Nesto grubo, nepoznato
u tvoj oku sja
takvoga te nikad prije
nisam znala ja

Postao si drugi covjek
meni sasvim stran
covjek koji dovoljan je
sada sebi sam

Sva ta pusta obecanja
njezne rijeci te
ne znam zasto iznenada
nestalo je sve

Onaj kog sam nekad znala
nisi vise ti
dvoje sretno zaljubljenih
nismo vise mi

Onaj kojeg ljubila sam
nestao je, znam
ostala je uspomena
ostao je san

Postao si drugi covjek
vidim to i znam
ovaj zid si medju nama
podigao sam

Da smo sad na pragu mrznje
tko je tome kriv
sto je to sto u ljude udje
ne zna nitko ziv

Postao si drugi covjek
netko meni stran
covjek kojeg ljubila sam
jos je samo san

Расуђивање «

Žal za mladost «

I ja gu ne znajem. Samo gu u noc cujem i u s'n s'nujem. A
        pesma je moja golema: Kako majka sina imala, cuvala,
        ranila. Dan i noc samo njega gledala. Sto na sina dusa
        zaiskala, sve majka davala, a sin - bolan! Porasnaja sin.
        Dosla snaga, mladost... Dosle basce, cvece, mesecina.
        - Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve sto iskaja,
        sve imaja. Hatovi, puske, sablje, zene... Koju devojku
        nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta
        celivaja. Nijedna mu ne odrece, nijedna ga ne prevari,
        a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija.
        Bolan ot kako se rodija. - Toj sam ja!... Pa od t'j bol,
        jad - dert li je, prokletija li neka - eve na nogu
        ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim,
        s'n da me uvati. A s'n me ne vaca. Zemlja me pije... Noc
        me pije... Mesecina me pije... NISTA MI NIJE, ZDRAV SAM,
        A - BOLAN. Bolan od samog sebe. Bolan sto sam ziv. Otkako
        sam na svet progledaja, od t'g sam jos bolan... Zalno,
        teslo da mi pojete!...

        I Kostan, tuj pesmu, toj vreme da mi pojes... A toj vreme
        vise ne dodje. Ete za toj cu vreme ja zalan da umrem, s's
        otvoreni oci u grob cu da legnem. POJ "ZAL ZA MLADOST"...
        Za moju slatku mladost, sto mi tako u nista otide, i brgo
        ostavi. POJ I VIKAJ GU. MOLI GU, NEKA MI SE SAMO JOS
        JEDANPUT VRNE, DODJE, DA GU SAMO JOS JEDANPUT, POMIRISEM...

            Da li znaes, mome, more, da znajes,
            Kakva je zalba za mladost...

        Majku, njuma da mi ne spominjes. Ona jedno pogresi,
        sto prvo tebe, pa posle mene rodi, te s'g moram da
        cutim, da te slusam, jer si stariji! Toj ona samo
        pogresi: sto prvo tebe pa posle mene rodi. - A
        majka je majka!

Žal za mladost

Majka Tereza - IPAK «

Plod tišine je molitva.
Plod molitve je vera.
Plod vere je ljubav.
Plod ljubavi je služenje.
Plod služenja je mir!

Ljudi su često nerazumni, nelogični i egocentrični.
Oprostite im IPAK.

Ako ste ljubazni optužiće Vas za sebične, skrivene motive.
Budite ljubazni IPAK.

Ako ste uspešni dobićete neke lažne prijatelje i neke prave neprijatelje.
Budite uspešni IPAK.

Ako ste iskreni i otvoreni prevariće Vas.
Budite iskreni i otvoreni IPAK.

Ono što ste Vi gradili godinama neko može uništiti preko noći.
Gradite IPAK.

Dobro koje činite danas, ljudi će zaboraviti već sutra.
Činite dobro IPAK.

Dajte najbolje od sebe i možda ipak neće biti dovoljno.
Dajte najbolje od sebe IPAK.

Kada se osvrnete na kraju, to je između Vas i Boga,
nikada nije bilo između Vas i njih,

«

BEZ NADE



KRAJ MENE SVE JE PUSTO,

SVE TAMNO MRTVO SVE

KAD CEZNJA OsTANE SAMA

KO LUDILO SVUD BUDE TAMA

I NISTA NIJE KAO PRE



PALA JE NOC NA OSMEH MOJ, NA ZIVOT SAV

KADA JE LIK NESTAO TVOJ U ZABORAV



TRAZIM GA CEZNJOM SVOM,

AL’ CEZNJA NEMA SNAGU SNA

DA OPET VIDIM LIK KOJI VOLIM

ZNAM DA NADE NEMA

OD MOG CEKANJA, OD CEKANJA

OD SECANJA



PALA JE NOC NA ZIVOT MOJ

I TO JE KRAJ



TRAZIM GA CEZNJOM SVOM,

AL’ CEZNJA NEMA SNAGU SNA

DA VIDIM OPET LIK KOJI VOLIM

ZNAM DA NADE NEMA

OD MOG CEKANJA, OD CEKANJA

OD SECANJA



PALA JE NOC NA ZIVOT MOJ

I TO JE KRAJ

OPROSTI



OPROSTI STO TI STVARAM JAD

AL’ MORAM ISTINU TI RECI

DA VISE NE VOLIM TE SAD

I DA JE KRAJ NASOJ SRECI



JA IMAM SAMO ZELJE DVE

DA BUDEM VOLJENA, DA VOLIM

OPROSTI SAD JE PROSLO SVE

NE TUGUJ ZA MNOM, JA TE MOLIM



ZNAJ DA JE VARKA

DA SE SAMO JEDNOM LJUBI

JER KAD RAZUM SE GUBI

PRAVA LJUBAV JE TO



NA KRAJU PRIMI PESMU TU

UMESTO NEZNOSTI I RECI

UMESTO MOJE LJUBAVI

OPROSTI MI, OPROSTI



ZNAJ DA JE VARKA

DA SE SAMO JEDNOM LJUBI

JER KAD RAZUM SE GUBI

ZARKA LJUBAV JE TO



NA KRAJU PRIMI PESMU TU

UMESTO NEZNOSTI I RECI

UMESTO MOJE LJUBAVI

OPROSTI MI, OPROSTI

Ti si mi u krvi «

Песма над песмама «

1. Dodjoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem sace svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!

2. Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja nocnih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju, kako cu je obuci? Oprala sam noge svoje, kako cu ih kaljati?
4. Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a sta je u meni ustrepta od njega.
5. Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje potece smirna na drzak od brave.
6. Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne bese, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Trazih ga, ali ga ne nadjoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Nadjose me strazari, koji obilaze po gradu, bise me, ranise me, uzese preves moj s mene strazari po zidovima.

 

8. Zaklinjem vas, kceri jerusalimske, ako nadjete dragog mog, sta cete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.
9. Sta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepsa medju zenama? Sta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinjes?

10. Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedju deset hiljada;
11. Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
12. Oci su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cvece mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna zitka;
14. Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost oblozena safirima.
15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnozju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.
16. Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kceri jerusalimske.

 

17. Kuda otide dragi tvoj, najlepsa medju zenama? Kuda zamace dragi tvoj, da ga trazimo s tobom?

Uzalud je budim «

«

Jedan maleni cvet