Obicna pesma Ovo je pesma samo za mene Dok drugi u nju gledaju Sama se piše, U predvecerje Na zalasku sunca S pogledom u bastu Milovana, Kadifom,Lepim Jovom Devojackim srcem Svako slovo na klupu sleće Ispod oraha Gde psi odmaraju, Sa svrakama razgovaraju: Lavezom psecim, Umilno i nezno Ovo je pesma proletnja Što obecava ljubav Dok čeka i sanja Pesma o cvetu i pčeli Što se u usta ljube Kad susretnu se Čili Sami sebi mili Pesma koju niko Zapamtiti nece, Osim bašte u prolece I misli mojih plavih Izmedju dva oblaka Spremnih da prospu kišu Nadežda-Nadja

Dodji dok ima vremena Dođi dok ima vremena, Umivenu me poljubi zracima Dođi jer venem, Ocvalu me poljubi I kada sve svoje snove Podeliš na pola S nekim drugim, Opet dođi,da ne poludim Dođi u sumrake Zubatog mi Sunca Hladna povecerja Potamnelih praznika Dođi, jer duša Nece da se orodi: Ni sjednom dušom sem s tvojom U koju i moja duša gleda Siđi za trenutak , Iz sna u kome slušas sirene- Tebe mornara,vole i žele Al`samo jedna s krme Gleda;uplašena,bolesna i bleda U secanjima ovim Vremena na pretek, Al` ti pozuri,mozda me ne zateknes? Od čežnje bol,ne ume da umine Ostavice, otvorene zene Zato svrati korakom tihim Spusti usne na čelo vrelo Poljubac drag meni je lek; Samo dođi i kad smeo ne bi Nadezda-Nadja