Cekaj malo,zastani!
Nocas me srce boli i misao vredja;
Iznutra i spolja,boli me ljustura moja

Pratim te al` brzi si!
Kreces se mojim venama
Zastanes samo da oslusnes
Reku ljubavi,sum njen..

Mocno mi bezis ispred,
Tokovima svojim?!
Zelim da ti sapnem
da bolna sam!

Poljubi me za rastanak
Onda nastavi da bezis
Ja cu zastati da dusu svoju
u ruke smestim tvoje

Nek ptica najavi kraj
Lepetom krila
Uzdahom zlatnim,
Priznace jaukom;
Da ljubila je...

Cekaj malo,zastani!
Nocas me srce boli i misao vredja;
Iznutra i spolja,boli me ljustura moja

Nadja

Alge u kosu
morske princeze
nestasni delfin
u igri stavi
Poljubac u njuskicu dragu
mehuric u vodi napravi
Ona mu mahnu
srecna ustvari
sto druga ima
u SNU i na javi
Nadja


Ceznja

Ceznja u meni
na put se sprema
mukotrpno al isplati se!
On na drugom kraju sveta
na moje srce ceka
Krene mi ceznja tako
daleko,daleko;
zastane tek neku suzu da popije

zec da ugasi
al nastavlja smelo
Stize do kucerka
i mene bez haljetka
s grudima golim zaustavi
poljubac njegov!
Ceznja mi osmehom dade znak
i ja na grudi padoh smelo;
nista me nije bolelo
do srca moga,
sto hrabroscu sve je izdrzalo

Nadja


Uspomene

Uspomene stvaram za secanja na prosle dane
mrezama ophrvane
srecom ne zapojasane
i tako davne
Uspomene stvaram
ko pauk mrezu i u nju upadam stalno
Svesna sam moci da sebe mucim
ranama starim ne zaceljenim
Uspomene zadrzavam
ko pjanac casu
Gorko se njima napajam;
lakse da meni bude,
ko stedi srce?
Dusa nek boli
bole i uspomene

Nadja

Otvorila sam dushu vekovima
U sebi uzdigla covecnost

Razvedrila vreme i senu
Ljubila i kad smela nisam!

Srebrnom Mesecinom,
razgalila osmeh svog lika

Oslusnula ritam tvojih koraka;
dala im lepotu svojih oblika

U njima ti,
Razgali osmeh svog lika i
budan sanjaj san sanjara...

Moj se u tamu pretvara,
Ritmom svog ljubavnog daha!

Srebrnim lukom,
izvezla sam vreme,
prosula Nadu polenovog praha

Nadja