Sviri.
Da sviris: kako nigde nikoga nemam.
Ni brata, ni tatka, ni majku!
Zenu? Ene gu. Od brasno i testo oci vu se ne vidiv.
Nigde si ja nikoga nemam!
De!
Toj da mi sviris, "moju pesmu" da sviris!
Grkljan:
Kakvu tvoju pesmu, gazdo?
Mitke:
Moju pesmu!
Grkljan:
Ama, kakvu, tvoju pesmu, gazdo?
Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo.
Mitke:
I ja gu ne znajem.
Samo gu u noc cujem i u s'n s'nujem.
A pesma je moja golema:
Kako majka sina imala, cuvala, ranila.
Dan i noc samo njega gledala.
Sto na sina dusa zaiskala, sve majka davala, a sin - bolan!
Porasnaja sin.
Dosla snaga, mladost...
Dosle basce, cvece, mesecina.
- Zamirisale devojke!...
Sin poleteja. Sve sto iskaja, sve imaja.
Hatovi, puske, sablje, zene...
Koju devojku nije pogledaja,
samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja.
Nijedna mu ne odrece, nijedna ga ne prevari,
a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija.
Bolan ot kako se rodija.
- Toj sam ja!... Pa od t'j bol, jad - dert li je,
prokletija li neka - eve na nogu ginem.
Idem, pijem, lutam po mejane,
dert da zaboravim, s'n da me uvati.
A s'n me ne vaca.
Zemlja me pije...
Noc me pije...
Mesecina me pije...
Nista mi nije, zdrav sam, a - bolan.
Bolan od samog sebe.
Bolan sto sam ziv.
Otkako sam na svet progledaja, od t'g sam jos bolan...
Zalno, teslo da mi pojete!...
I Kostan, tuj pesmu, toj vreme da mi pojes...
A toj vreme vise ne dodje.
Ete za toj cu vreme ja zalan da umrem,
s's otvoreni oci u grob cu da legnem.
POJ "ZAL ZA MLADOST"....
Za moju slatku mladost,
sto mi tako u nista otide, i brgo ostavi.
Poj i vikaj gu.
Moli gu, neka mi se samo jos jedanput vrne,
dodje, da gu samo jos jedanput, pomirisem...
Objavio
nadjaljubicica u 17:56 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar