Svecano se zaklinjem
da stalno padam
U narucje njegovo
Vrcavo mi oko
namerno pali
fenjere zlatne
U nocnoj tmini
Srebrnim nitima
sestre Danice
moje lice pokriva
poljupcima
Svecano se zaklinjem
Ljubavlju tom;
Da nishta nije svetije
Od toga:
Dragoga moga
i zelje njegove
Nadja
Osecam plavo
kada je on u blizini;
raskoshno cvetno i mirisno
[kada se okrebne i ja mu ugledam oci]!
Belo i purpurno,
kada me zagrli recima?!
Zuto,ko suncevo oko
dok posmatra moj potiljak
Osecam neznost i ruzicasto u obrazima
dok mi pishe lepe misli;
Zeleno u kroshnjama drveca,
koje skrivaju njegov osmeh?!
Vidim,
boje oceana u praskozorja
i povecerja ...
Zute,purpurne,ogromne naranzde....
osecam
Nadja
Ja vidim svetlost iz tame i
obraz vlazan od suza
Prashtanje glave i to bez slave!
Moje vetrove rushe
al duvaju jace!
Ja vidim snove
beskrajno plave
i busene male iste boje
Vidim rastanke[tuzne nam jave]
i suzu shto moja ruka brishe
Vidim ruke
nezne sirene
besne oluje i strashne hijene
Vidim Ljubav na krmi stoji
mashe mi.smeshi i dane broji!
Malo je toga do kraja:
do moga Raja il pakla mozda?
Ja zelim krmu i njenu slavu
LJubav da brodi...Srecu mi rodi...
Snovi moji pusti...
Nadja
Krik Bola,mozda i Srece,
coveku najmanje vazan,
iz razloga sto zivotinja je!
Krik Slobode iz tamnice,
na Vreme Cuda lici?!
Tako i dane nizem
Biserne okove
na vrat stavljam;
manje da bole,
lepsi da budu
Malo li je?
Nadja
Sve i da necu
nestacu sa laticama jesenjim,
u sumrak il svitanje;raskrshcu?
Tada,
kao i sada
plakacu!
Zbog tebe i sebe;
ruza u naramku,
suza na rastanku
Plakacu gorko;
suvih ociju,
snenih pogleda
u nebo uprtih
Saznacesh od kishe
shto pokislu ruzu
u oblak stavi
i na put krete,daleki
Ona,
bleda,rumena,zuta
na otkos pade i tu ostade,
zauvek
Nadja[u
