Okrenula sam ledja i otishla.
Jesen je prosula svetlost po meni.
Licila sam na veliku macku kojo je svetlelo krzno.
Nisam se pokajala.
Na horizontu je plovilo malo licidersko srce.
Pokushala sam da ga dohvatim,stavim na grudi?!
Bila sam mala,nistavna,sjajna i gola...dok sam hodala.
Glasno je neko dozivao moje ime!
Glasno toliko,a shapat sam samo cula....
Zvonilo je na crkvi bash tada.
Na tornju velikog sata,pisalo je velikim slovima da sam mrtva?
Grc mi je stegao,pomrzle ruke...a jesen je svetlela zutom,zlatnom bojom.
Molila sam u sebi,da me vrate,pozlate,sahrane na lepsi nacin...u travi kao puza.
Kliktala je purpurna reka,nosila moje misli dok sam hodala,
Spremna da poletim.

Nadja