ja sam nova ovde...i još uvek nemam ni jednog prijatelja... pa imaću ih valjda.nadam se,volela bih .ovo izgleda lepo ,koliko puta neizgovorenih misli koje treba da izađu ,da  eksplodiraju u prostoru umesto u nama...ali ih ćutimo,nije lepo,nije pristojno,nije trenutak ,a one dave i ostaju u nama u nekom kutu naše duše i more nas,dave i nikada nije pravi trenutak od onog prvog,jer ako tada nisu izbačene neće nikada.