Modlica za kolace

online
Modlica za kolace - BlogOye!

23.9.2006 - Starost ume da bude tužna....

Rečeno za Moje misli

Ušla sam u GSP br. 59. Gužva. Vikend popodne. Već na sledećoj stanici bakica od nekih 100-tinak godina se u poslednji čas hvata za vrata autobusa. Jednom nogom je stala na prvi stepenik kada je vozač pritisnuo dugme za zatvaranje vrata. Mahinalno mi ruka kreće ka vratima, ali džabe....govorim onom klipanu da je žena na vratima (inače prednja vrata su u pitanju i vozač sve vidi)......gleda me popreko i ponovo ih otvara. Baka je baš rešila da uđe. Propuštamo je svi do prvog sedišta. Ljudi pokušavaju da pričaju sa njom jer vide da izgleda kao fosil....govori da je 27. godište....znači ni celih 80 godina...Na nekoj od stanica baka govori da bi trebala da siđe. Pokušavamo da saznamo gde to treba da siđe, ali ona govori jako tiho i ne razumljivo. Na mojoj stanici baka kreće da ustaje i kaže da hoće da siđe. Pomažem joj.
Izašle smo i ona me pita: "Gde da idem sada?".
Ja: "Bako kuda ste krenuli?"
Baka: "Nikolić, 79 broj."
Ja: "Koju ulicu tražite?"
Baka: "Nova zgrada....bila je tu...eto baš tu (pokazuje u pod)...ali onda su je premestili negde....treba da prođem kroz neki park sa klupama..."
Ja: "Znate li ulicu u koju treba da idete ili imate li broj telefona od ljudi kod kojih ste krenuli pa da ih pozovem da dođu po Vas?"
Ljudi se polako okupljaju oko nas....sam bakin izgled je vrlo iznenađujuć....baš izgleda staro i namučeno, ali vrlo čisto i uredno. Vidi se da je bila jako lepa žena u mladosti. Jedna gospođa komentariše da je policajac na raskrsnici i da će da ga pita šta da radimo sa bakom....ja i dalje pokušavam da "izvučem" od bake gde ide....neki broj....bilo šta....ali ne, sve što zna je broj 79, broj njenih godina i prezime Nikolić. Gospođa se vraća i saopštava mi da je Mr. Policajac izjavio da je njegova smena završena i da on ide kući. Užas. Ej...on IDE KUĆI! Boli ga đoka što nekome treba pomoć. Da mi je da ga sretnem kad postane senilan...grrr....
Ljudi naravno dolaze i odlaze, a ja i dalje pokušavam. Baka kaže da bi da sedne. Videla sam stolicu kod neke trafike i vodim je do tamo, ali ona je ugledala klupu u bašti kafića i kaže da hoće tamo da sedne. Ok. Sedi gde ti je volja samo nemoj da mi umreš (dešavalo mi se relativno često da viđam ljude kako mi umiru pred nosem na ulicu, vise obešeni i sl.) Ona je sela, a ceo kafić bulji u nas. Uporno pokušavam da dobijem neki broj....da bar otvori tašnu i pogleda, možda ima neki papirić....nešto....ma bilo šta.... DA. KONAČNO!!! Otvara tašnu i vadi blokčić sa uredno ispisanim brojevima telefona velikim slovima. Čitam redom i čekam kada će mi reći "da, kod njih idem, tu sam krenula". DA!!! Okrećem broj i javlja se žena. Objašnjavam joj situaciju, a ona mi traži da joj opišem kako izgleda ta baka. Kao da je svaki dan neko zove i govori joj sličnu stvar. Ja završim, a ona meni "pa dobro, NEKA JE"....ja u šoku....."molim, šta ste rekli".....ona ćuti....ja opet "gospođo, hoćete li Vi da dođete po ovu ženu ili da mi bar objasnite gde ste pa da je ja dovedem, žena se izgubila, stara je, jedva hoda.....".....pazi odgovor sad..."ma ne znam ja šta ćete Vi sa njom, ja uskoro idem na pijac pa ako je sretnem, dovešću je kući".........šta reći....
Kažem joj "budalo jedna" i prekidam vezu....gledam u onu babu i ne znam šta da joj radim....plače mi se....a ona mi se smeška...kaže mi da idem, a ona će polako kroz park pored klupa do nove zgrade....kaže "nije mi prvi put"....šta ću....kažem joj doviđenja i čuvajte se....a ona meni "hvala".
Ok. Okrenula sam joj leđa i krenula. Napravila sam najviše 7-8 koraka i stala, nije mi se dalo. Okrenula sam se i stala. Nje nije bilo tamo. Jednostavno je NIJE BILO. NESTALA. ISPARILA. Nije mi bilo dobro...da li sam ja luda....niko iz kafića me nije ni pogledao....ne kapiram...
ŠTA SE DOGODILO???
I nemoj da me je neko pitao da li sam ja to sanjala, jer nisam.....NISAM SANJALA....

Rekli su... ( 15 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

20.9.2006 - Keti Garbi - Esena Mono

Rečeno za Tudje misli

Rekli su... ( 19 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

19.9.2006 - Pepelguza

Rečeno za Tudje misli

Bio je jednom jedan bogat cova
kome je logicno kapala lova
i koji je imao predivnu kcer
a kcer izgubila mater.
Oca taj gubitak nije nesto tak’o
sa lovom se uvijek pojebati lako
a kcerka je venula tuzna i sama
jer tata je kurac, a mama je mama.

Zato ozeni jednu od jebacica
da bi skinuo tugu sa kcerkinog lica
pa neka provede svoje mlade dane
pored kakve-takve jebacice mame.

Ali nova mama, po ocevoj mjeri
dovuce sa sobom i dvije grdne kceri.
Vec se vidjelo da obzira nema
i da mama neku pizdariju sprema.

Karala je muza iz vece u vece
a on jadan, nije vise bio cvece,
te veceri jedne bas kod samog kraja
podudla mu karu i presusi jaja.

Joj koja nesreca pogodi devojcicu
dodje joj da majci odsjece picu
a jebena mama samo joj se ceri
ona je najzad gazda, i njene dvije kceri.

I tako devojcica k’o zadnja stavka
posta u kuci obicna sluzavka.
Kuvala, spremala, cak im prala gace,
posluzivala goste; to jest jebace.

A jednom kada je u pep’o pala
za frigidne sestre to bijase sala
maloj se od pepela zasivila guza
pa je ove nazvase Pepelguza.

U toj kuci seksa najvise je bilo
po cio dan se pusilo i guzilo.
Maceha je u tom poslu bila glavna
a njena je picka vec postala slavna.

Ipak je pazila da ostane mlada
pa je dnevno pusila samo sest komada.
A sestre koje nije bas krasilo lice
izdasno su dijelile svoje vrele pice.

Pepelguza se od tolikog gledanja
i sama uzeli zestokog jebanja
ali u toj kuci faktor nije bila
pa je jadnica vibrator nabavila.

Posto u toj kuci ne imase prava
nju je zadovoljavala ta zilava sprava
jer to cudo ko rucni top tuce
pa se i picka postepeno razvuce.

Ipak to nasoj prici ne daje zaplet,
jer odavno se zna: guzi se citav svijet.
U dvorcu mudrog i mocnog cara
prici o Pepelguzi zaplet se stvara.

A njegov kurati sin - princ od Muda
poceo je nocu stalno da vrluda
mijenjao je dvorske damice k’o ves
karanje je placao odmah i to kes.
I zato tata car zbog svih tih vagina
odluci da ozeni napaljenog sina
te po cijelom carstvu posla pozivnice:
Na bal kod cara pozvane sve pice.

U carstvu tad nasta radost i spremanje
i sve pice bijahu spremne za jebanje.
Svakako maceha i njene dvije kceri
jasne su bile u toj namjeri.

Odjurise na bal k’o tri furije
ostade Pepelguza da suze lije.
Dobro je znala - pozudna joj pica
ali avaj, nema za bal haljinica.
I opet jebes bajku bez dobre vile
k’o meksikanca bez boce tekile
i evo vile pored Pepelguze
carobnim kurcem brise joj suze.
Odmah joj nabaci haljinicu ljutu
da svakom muskarcu pravi kitu krutu
pripijena tijesno - siroki dekolte
sise joj stajase k’o na izvol’te.

Napravi kocije od suvoga zlata
sutnu je u dupe i zatvori vrata.
Ritnuse se vranci, pojurise u noc,
vila samo rece: Vrati se u ponoc.

Stadose pred dvorac, kopita im bride
niko do tad takvu kociju ne vidje.
Kad Pepelguza izadje nasta prava frka
tri reda strazara otpoce da drka.

Samo sto su usli u svecanu salu
mladozenja baci iz kurcine balu.
Jasno je zacop’o se k’o dvorska luda
od velike zelje zveckaju mu muda.

Zamoli je za ples, u narucje uze
zabi nos medju sise, zabi prste u guze
I svi u dvorani gledali taj par,
vlazila se pica - krutio se kar.

Tika-taka prolazilo vrijeme
princ je postavljao seksualne teme
i kad najzad u kurcu osjeti muku
on odluci da zatrazi pepelguzinu ruku.

Ali ponoc zakuca taj sat - jebeni vrag
pobjeze Pepelguza - za njom vlazan trag.
I tacno u ponoc mora stici kuci
jer carolija ce bas tada puci.

U trci iz dvora od silne brzine
ispade joj njen vibrator iz vagine.
Princ koji na zalost kociju ne stize
zadovoljan ipak vibrator podize.

Zaigra tad osmijeh na njegovom licu
jer po toj ce spravi prepoznati njoj picu.
Rece: Nek sva vojska po carstvu se razidje,
dok na ovakav kalup picu ne naidje.

Trcali vojnici po carstvu sto puta
al’ nijedna pica vibrator ne proguta.
Mladi princ ocajan u ljubavnom zaru
za nevjestom svojom drkao je karu.

Najzad pred kucu Pepelguze banuse
zlobne se sestre na vibrator nabise.
Slaba vajda sto su jebacice bile
kad svoje pice nisu tol’ko teglile.

Dzaba svinjske masti, dzaba vazelina
za njih taj vibrator bijese k’o planina.
Veseli vojnici svoj osmijeh ne kriju
jer sestre ce morati pice da zasiju.

Dodje i Pepelguza iz zadnjih soba
da i ona taj vibrator proba.
Maceha se dreknu: Ugled kuce rusi!
Vojnik je ucuta dade joj da pusi.

Za Pepelguzu ta sprava bese sala
jer njena pica ga je sto puta gutala.
Dojavise odmah princu tu radosnu vest.
On predrkan i srecan pade u nesvest.

Kad se osvijesti ona vec bi tu
vrelom mu picom pruzi utjehu.

O Pepelguzi ovo bila je balada
karala se dok je bila mlada.
Sad je nesto ostarila, u plucima je gusi
ali svome princu jos presrecna pusi.

The End....

P.S.
Pesma je maznuta sa jednog sajtića...
Iskreno se nadam da mi nećete zameriti na ovako "lepom" rečniku....

Rekli su... ( 4 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

15.9.2006 - Angelologija

Rečeno za Moje misli

Postoji mnogo konfuzija u vezi anđela, koji su obično prikazani u Hrišcanskoj religiji kako nose bele odore i imaju krila i oreole. Ne postoji takvo stvorenje, ili bar biće koje liči na ovako nešto, iako postoje bića koja funkcionišu na način koji se pripisuje anđelima. Ovaj mit je nastao za vreme rane Hrišcanske ere kao reakcija na ljude u tradicionalnoj nošnji iz tog vremena koji su viđeni kako lebde. Odora, koja se talasala na vetru, izgledala je kao krila. Sunčeva svetlost, koja se reflektovala u njihovoj kosi koju su mazali uljem, i koju nikada nisu prali u onim vremenima, izgledala je kao oreol. Anđeli.

Kako su ovi ljudi lebdeli, i to pred drugim ljudima, kada se levitacije koje činimo mi i drugi vanzemaljci, registruju samo u podsvesti? Potiskivanje sećanja je rezultat straha i anksioznosti populacije. Mi se trudimo da ne činimo ništa što bi povećalo strah i anksioznost. Ako posmatrač može da posmatra neku scenu i primi neverovatna iskustva bez uzbuđivanja, onda je to dozvoljeno. U ranim danima, kada su ljudi više verovali u magiju, to je bio slučaj. Danas, ljudi su više naučno nastrojeni, i shvataju da se dešava nešto što smatraju za nemoguće. Panika lako izbija na površinu, i Buđenje se odvija brzinom koja uzima ovo u obzir.

Pošto su ovi ljudi bili bliski Isusu, u stvari deo njegove trupe, ljudi su smatrali da su oni bliski Bogu. Desila se tipična reakcija na bilo koji relativno nepoznat fenomen - ljudi su popunjavali praznine. Tako su nastale priče o postanku anđela.....priče o palim anđelima.....činovima anđela.......o različitom izgledu anđela......o njihovim ličnostima, i o podvizima anđela koji su postajali već svaki put kada bi priča bila ponovo ispričana. Jednostavno, postoje duhovi, i ljudski opisi anđela predstavljaju način opisivanja dobra i zla, saosećanje i naklonjenost ka drugima koja karakteriše one koji su orijentisani na Služenje drugima, ili naklonjenost samome sebi koja karakteriše one koji su orijentisani
na Služenje sebi. Anđele susrećemo već u mitu i klasičnoj filozofiji..... .....šamanskim vizijama, a naćićete ih i u Zaratustrinoj religiji, hinduizmu, budizmu, taoizmu i islamu. Postoje anđeli među ljudima koji nikada nisu napustili Zemlju. Oni intenzivno razmišljaju o drugima. Oni se žrtvuju. Zar oni nisu anđeli?

Rekli su... ( 14 ) :: Reci mi...! :: Permanent Link

14.9.2006 - Stara dobra drugarčina Modul=Jaa....

Rečeno za Razno

....baš se trudi da mi pomogne oko ovih zezancija na blogu i ja moram da mu se nekako odužim....tražio mi je da objavim nešto zanimljivo....i tako sam ja razmišljala šta bi to moglo biti....i našla slučajno negde njegovu sličku i odlučila da je podelim sa svima....