| |
1.10.2006
-
Moja parola....
23.9.2006
-
Starost ume da bude tužna....
Ušla sam u GSP br. 59. Gužva. Vikend popodne. Već na sledećoj stanici bakica od nekih 100-tinak godina se u poslednji čas hvata za vrata autobusa. Jednom nogom je stala na prvi stepenik kada je vozač pritisnuo dugme za zatvaranje vrata. Mahinalno mi ruka kreće ka vratima, ali džabe....govorim onom klipanu da je žena na vratima (inače prednja vrata su u pitanju i vozač sve vidi)......gleda me popreko i ponovo ih otvara. Baka je baš rešila da uđe. Propuštamo je svi do prvog sedišta. Ljudi pokušavaju da pričaju sa njom jer vide da izgleda kao fosil....govori da je 27. godište....znači ni celih 80 godina...Na nekoj od stanica baka govori da bi trebala da siđe. Pokušavamo da saznamo gde to treba da siđe, ali ona govori jako tiho i ne razumljivo. Na mojoj stanici baka kreće da ustaje i kaže da hoće da siđe. Pomažem joj.
Izašle smo i ona me pita: "Gde da idem sada?".
Ja: "Bako kuda ste krenuli?"
Baka: "Nikolić, 79 broj."
Ja: "Koju ulicu tražite?"
Baka: "Nova zgrada....bila je tu...eto baš tu (pokazuje u pod)...ali onda su je premestili negde....treba da prođem kroz neki park sa klupama..."
Ja: "Znate li ulicu u koju treba da idete ili imate li broj telefona od ljudi kod kojih ste krenuli pa da ih pozovem da dođu po Vas?"
Ljudi se polako okupljaju oko nas....sam bakin izgled je vrlo iznenađujuć....baš izgleda staro i namučeno, ali vrlo čisto i uredno. Vidi se da je bila jako lepa žena u mladosti. Jedna gospođa komentariše da je policajac na raskrsnici i da će da ga pita šta da radimo sa bakom....ja i dalje pokušavam da "izvučem" od bake gde ide....neki broj....bilo šta....ali ne, sve što zna je broj 79, broj njenih godina i prezime Nikolić. Gospođa se vraća i saopštava mi da je Mr. Policajac izjavio da je njegova smena završena i da on ide kući. Užas. Ej...on IDE KUĆI! Boli ga đoka što nekome treba pomoć. Da mi je da ga sretnem kad postane senilan...grrr....
Ljudi naravno dolaze i odlaze, a ja i dalje pokušavam. Baka kaže da bi da sedne. Videla sam stolicu kod neke trafike i vodim je do tamo, ali ona je ugledala klupu u bašti kafića i kaže da hoće tamo da sedne. Ok. Sedi gde ti je volja samo nemoj da mi umreš (dešavalo mi se relativno često da viđam ljude kako mi umiru pred nosem na ulicu, vise obešeni i sl.) Ona je sela, a ceo kafić bulji u nas. Uporno pokušavam da dobijem neki broj....da bar otvori tašnu i pogleda, možda ima neki papirić....nešto....ma bilo šta.... DA. KONAČNO!!! Otvara tašnu i vadi blokčić sa uredno ispisanim brojevima telefona velikim slovima. Čitam redom i čekam kada će mi reći "da, kod njih idem, tu sam krenula". DA!!! Okrećem broj i javlja se žena. Objašnjavam joj situaciju, a ona mi traži da joj opišem kako izgleda ta baka. Kao da je svaki dan neko zove i govori joj sličnu stvar. Ja završim, a ona meni "pa dobro, NEKA JE"....ja u šoku....."molim, šta ste rekli".....ona ćuti....ja opet "gospođo, hoćete li Vi da dođete po ovu ženu ili da mi bar objasnite gde ste pa da je ja dovedem, žena se izgubila, stara je, jedva hoda.....".....pazi odgovor sad..."ma ne znam ja šta ćete Vi sa njom, ja uskoro idem na pijac pa ako je sretnem, dovešću je kući".........šta reći....
Kažem joj "budalo jedna" i prekidam vezu....gledam u onu babu i ne znam šta da joj radim....plače mi se....a ona mi se smeška...kaže mi da idem, a ona će polako kroz park pored klupa do nove zgrade....kaže "nije mi prvi put"....šta ću....kažem joj doviđenja i čuvajte se....a ona meni "hvala".
Ok. Okrenula sam joj leđa i krenula. Napravila sam najviše 7-8 koraka i stala, nije mi se dalo. Okrenula sam se i stala. Nje nije bilo tamo. Jednostavno je NIJE BILO. NESTALA. ISPARILA. Nije mi bilo dobro...da li sam ja luda....niko iz kafića me nije ni pogledao....ne kapiram...
ŠTA SE DOGODILO???
I nemoj da me je neko pitao da li sam ja to sanjala, jer nisam.....NISAM SANJALA....
|
Rekli su... (
15
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
15.9.2006
-
Angelologija
Postoji mnogo konfuzija u vezi anđela, koji su obično prikazani u Hrišcanskoj religiji kako nose bele odore i imaju krila i oreole. Ne postoji takvo stvorenje, ili bar biće koje liči na ovako nešto, iako postoje bića koja funkcionišu na način koji se pripisuje anđelima. Ovaj mit je nastao za vreme rane Hrišcanske ere kao reakcija na ljude u tradicionalnoj nošnji iz tog vremena koji su viđeni kako lebde. Odora, koja se talasala na vetru, izgledala je kao krila. Sunčeva svetlost, koja se reflektovala u njihovoj kosi koju su mazali uljem, i koju nikada nisu prali u onim vremenima, izgledala je kao oreol. Anđeli.
Kako su ovi ljudi lebdeli, i to pred drugim ljudima, kada se levitacije koje činimo mi i drugi vanzemaljci, registruju samo u podsvesti? Potiskivanje sećanja je rezultat straha i anksioznosti populacije. Mi se trudimo da ne činimo ništa što bi povećalo strah i anksioznost. Ako posmatrač može da posmatra neku scenu i primi neverovatna iskustva bez uzbuđivanja, onda je to dozvoljeno. U ranim danima, kada su ljudi više verovali u magiju, to je bio slučaj. Danas, ljudi su više naučno nastrojeni, i shvataju da se dešava nešto što smatraju za nemoguće. Panika lako izbija na površinu, i Buđenje se odvija brzinom koja uzima ovo u obzir.
Pošto su ovi ljudi bili bliski Isusu, u stvari deo njegove trupe, ljudi su smatrali da su oni bliski Bogu. Desila se tipična reakcija na bilo koji relativno nepoznat fenomen - ljudi su popunjavali praznine. Tako su nastale priče o postanku anđela.....priče o palim anđelima.....činovima anđela.......o različitom izgledu anđela......o njihovim ličnostima, i o podvizima anđela koji su postajali već svaki put kada bi priča bila ponovo ispričana. Jednostavno, postoje duhovi, i ljudski opisi anđela predstavljaju način opisivanja dobra i zla, saosećanje i naklonjenost ka drugima koja karakteriše one koji su orijentisani na Služenje drugima, ili naklonjenost samome sebi koja karakteriše one koji su orijentisani
na Služenje sebi. Anđele susrećemo već u mitu i klasičnoj filozofiji..... .....šamanskim vizijama, a naćićete ih i u Zaratustrinoj religiji, hinduizmu, budizmu, taoizmu i islamu. Postoje anđeli među ljudima koji nikada nisu napustili Zemlju. Oni intenzivno razmišljaju o drugima. Oni se žrtvuju. Zar oni nisu anđeli?
|
Rekli su... (
14
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
5.9.2006
-
Jesen, stvorena za...
|
Jesen je najtužnije godišnje doba. Lišće opada, kiše su duge i dosadne, vlaga se uvlači u kosti, a nebo je prekriveno beskrajnim sivim oblacima.Ipak jesen ume da bude i lepa. Lepa i prijatna. Šume se u jesen oboje bakarnom, zlatnom i žutom bojom i sigurno nema koloritnijeg doba od jeseni. U jesen priroda se sprema da spava. Posle besnih letnjih oluja, žege i iznenadnih provala oblaka u jesen zavlada spokoj. Jesen počinje u trenutku kada Sunce, u svom prividnom kretanju tokom godine, preseče nebeski ekvator i krene na južnu nebesku hemisferu. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu; obdanica i noć su jednaki i traju po 12 sati. Taj dan se zove jesenja ravnodnevnica ili jesenji ekvinocij. Na južnoj Zemljinoj polulopti počinje proleće. Stručno, i preciznije, dolazak jeseni se definiše kao momenat kada centar Sunčevog diska dospe u nultu deklinaciju, a rektascenzija Sunca je oko 12 sati. I tako…bla, bla, bla….ali pravo je vreme da se skućite iiiiiiii…..nađete nekoga da prezimite….
|
Rekli su... (
20
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
1.9.2006
-
Da se razumemo...
|
|
10sanja20
....modlica za kolače....
Free Site Counter
Kategorije 10...20...
Šta sam sve rekla...
Ovo su moji prijatelji...
Ovo vredi posetiti...
|
|
online
....modlica za kolače....
