Najpre jedan vic sa bradom koji bi mirne duše mogao da se primeni na mnoge stvarne "prosvetne radnike":
Budi otac sina i kaže:
- Ustani, moraš u školu, zakasnićeš.
- Neeeeeeću! Ne volim školu.
- Moraš sine. Reci mi bar tri razloga zbog kojih ne voliš školu.
- Škola je odvratna, đaci su odvratni, svi mi se tamo smeju.
- Znam sine, ali ipak moraš da se probudiš, ti si direktor te škole.
Za mene vrlo aktuelna tema, a takođe i za sve roditelje čija deca pohađaju bilo koji razred, bilo koje škole u zemlji koja se zove Srbija. Moj sin, prvak od sledeće jeseni, koji se radovao što će "krenuti u pravu školu i postati samostalan", reče mi pre neki dan:
- Mama, ja ne bih da idem u tu školu...
- Zašto, sine?
- Zato što ću imati učitelja, a ja bih hteo učiteljicu...
Shvatila sam - deca pričaju međusobno i prepričavaju najbizarnije dogodovštine iz karijere svih učitelja u svojoj budućoj školi. Mnogi od njih imaju stariju braću i sestre u toj školi i informacije iz prve ruke.
Ali, ni roditelji ne sede skrštenih ruku, i oni razmenjuju informacije:
- Moja ćerka ide kod tog učitelja. Njoj je super. On više voli devojčice, ali zato dečake maltretira.
...
- Našeg sina je mrzeo na početku zbog duge kose. U drugom razredu su išli na rekreativnu nastavu i terao je decu da pešače dvadeset kilometara. Svi su došli pocepanih patika.
...
- Ali on je tamo najbolji izbor. Njegova koleginica ga je jednom zamenjivala. Našem sinu je najkrupniji dečak u odeljenju uzeo zarezač. Na intervenciju majke, učiteljica zove siledžiju i pita: "Zašto si mu uzeo zarezač?" "Zato što su njegovi uvek lepši i skuplji od mojih." "A ti manje jedi pa kupi!" - reče učiteljica.
...
- On voli atletski razvijene dečake, grubijane. Za jednog takvog je rekao: "Gledajte kakav je, zar nije kao Apolon?". Ove nežnije ne podnosi.
...
- Jedan dečak koga on šikanira sve vreme zbog nespretnosti i sporosti, pokazuje očigledne znake disleksije. Kad su ga upozorili na to, nije znao o čemu se radi....
...
U vrtiću, moj sin pita vaspitačicu šta kip slobode u Njujorku drži u ruci. Ona mu na to odgovara: "Šta će ti kip slobode? Ne treba to nama, mi imamo kip svetog Save. Ne treba da te zanimaju te belosvetske gluposti, ni oni ne pitaju za nas".
Na blogu Mooshema.com vodila se rasprava o ovoj temi. Ovo je jedan od komentara:
"pre nekog vremena sam čitala “školski rad” devočice koja pohadja 6. razred, iz geografije. Naslov je glasio:” Geografija Severne Amerike”, i u tekstu se navodilo sledeće: da je Amerika država u Severnoj Americi, da su stanovnici iste glupi svi od reda i da su oni najveći neprijatelji srpskog naroda, da je Amerika imperijalistička sila koja nas je bombardovala i da su pobili sve Indijance. Na moje pitanje “Ko ti je diktirao ovaj tekst”? devojčica je odgovorila “pa nastavnik geografije”!
Dotični nastavnik i dalje predaje isti predmet i uči decu o geografskim karakteristikama svih zemalja. Kako li je “šaren” svet u njegovoj glavi…
I ima roditelja koji su ga prijavili inspekciji.Rezultat je taj da doticni i dalje predaje geografiju. “Ukorili” su ga da to vise ne radi! I on je verovatno rekao: ma ok, necu vise. I to je to. Zalosno."
Kao što reče Mušema:
"Imamo ponovo za ministra teško obolelog čoveka. Prvo smo imali gospođu čije sam ime odbijala da zapamtim, koja je obolela od teškog oblika patološkog kreacionizma, potom smo imali onog kojem sam zaboravila ime i koje se revnosno trudio da ne radi svoj posao, sada imam Lončara za kojeg sam tek sad shvatila da je ministar prosvete, sve stalno misleći da je ministar za Kosovo, Metohiju i Koštuničine komplekse više vrednosti, za kojeg se, de facto, ispostavlja da je teško oboleo od graničnog poremećaja ličnosti i manijakalno-depresivnog patriotizma. Ovaj se takođe ne meša u svoj posao, on se pre svega i jedino meša u 15% teritorije Srbije."
Septembar se približava munjevitom brzinom. Od pomisli na to dobijam grčeve u želucu. Mi, budući roditelji osnovaca i novopečeni roditelji osnovaca, imamo pred sobom jedan dug period treniranja sopstvenih živaca i pokušaja da svoju decu zaštitimo od gluposti, neznanja, nesposobnosti, sadizma, paranoje, ksenofobije, poremećaja ličnosti, onih koji treba da ih vaspitavaju i sačuvamo makar zrno one dečije radoznalosti i želje za znanjem - zbog znanja, a ne zbog lažnih ocena.
Nije nikakvo čudo što moj sin, koga sam, od kada je progovorio, učila da je podjednako vredno i dobro i naše i svačije, koji upija znanje iz dečijih enciklopedija i o svetu zna mnogo više nego ja u njegovim godinama, koga želim da pripremim da jednog dana bude građanin sveta i da može da živi u bilo kojoj zemlji, kaže:
- Mama, jesam li ja preskočio treću godinu?
- Nisi, išao si po redu - prva, druga, treća…
- Dobro, onda ću preskočiti sedmu godinu, imaću odmah osam.
- Zašto?
- Pa to oko polaska u školu, ne sviđa mi se baš mnogo….
Šta biste vi učinili da saznate obilje ovako korisnih informacija?
Malo ću i da linkujem na ovu temu: moj omiljeni buntovnički blog Mooshema.com