20.5.2008
...
A, kako mi je veceras, ovog dvadesetog maja... Mozda sam malo manje depresivna, nego prosle veceri, kada sam gledala u jednu tacku... Mozda me tek uhvati kasnije... Uobicajeno je u poslednje vreme da me tuga obuzima u onim momentima, kad se desilo oko 22:00h, 23:00h, posebno dvadesetog dana meseca tekuceg...
Neke stvari se ne daju opisati, ne daju objasniti, i na neka pitanja nema odgovora, na ona zasto? Cesto postavljam to pitanje, ali ostajem uskracena za odgovor... Nema ga... gubi se, u magli....
Ko je prisvojio moju srecu, onu koja pripada meni, ili mozda nisam bila prisutna kad su je andjeli delili?
Da nisam prespavala, i probudila se kao na Vidovdan, ali ne vidim ono sto zelim... Nije tu... Nema ga...
Al' su mi se misli rasplinule, niko nece razumeti sta sam ja - pisac htela reci
Bitna je cinjenica da mi je nekada lakse kad svoja osecanja iznesem u pisanoj formi...
Neke stvari se ne daju opisati, ne daju objasniti, i na neka pitanja nema odgovora, na ona zasto? Cesto postavljam to pitanje, ali ostajem uskracena za odgovor... Nema ga... gubi se, u magli....
Ko je prisvojio moju srecu, onu koja pripada meni, ili mozda nisam bila prisutna kad su je andjeli delili?
Da nisam prespavala, i probudila se kao na Vidovdan, ali ne vidim ono sto zelim... Nije tu... Nema ga...
Al' su mi se misli rasplinule, niko nece razumeti sta sam ja - pisac htela reci
Bitna je cinjenica da mi je nekada lakse kad svoja osecanja iznesem u pisanoj formi...