...ovaj bas sada, bas ovde, bas ovako.
Pretvoren u jednu zelju, pretocenu u jednu rec, toliko puta istakanu i pretakanu iz fonta u font, iz misli u misao, iz daha u uzdah. Gledam kroz prozor. Zvezdano je nebo. Ulicna svetiljka ne radi, pa pogled puca na vedru tminu prosaranu sjajnim zvezdama, koje su podjednako daleko kao i ti.
Volela bih da te imam u ruci sada, da setamo kroz park i cutimo. Ja ne znam da cutim. Pricali bi. Pricao bi mi.
Samo tako mogu cutati, ako te slusam kako mi svojim vrelim dahom pricas pricu kroz koju se ja provlacim kao zlatna nit kroz sav na rubu princezine vencanice. Tek te povremeno pogledam, dopustim da nam se sudare pogledi, da me probodes modrom neznoscu koja zapecice me iznutra i razbuktati vatru koja tinja jos od onog dana, kada sam se prvi put vratila posle nestanka.
I ostala.
Pa ponovo otisla na sigurnu udaljenost.
Ne Izdrzala. Vratila se.
Da sedim tu kod tebe u dusi, tako iznurenoj, a ipak mekanoj poput maslacka koji salje pisma sirom sveta i prenosi poljupce na najudaljenija mesta na kugli zemaljskoj.
Volela bih da sam ona cudna biljka koju zovu "maca", tako lagana i nezna da me prevlacis po sebi i uzivas u laganosti moga postojanja bas u tom trenutku, bas na tom mestu i tako sebicno, bas za tebe.

Mogla bih ti pisati jos i jos i jos, ali necu.
Grejes mi ruku u dzepu...istopices me svojojm ljubavlju...
...i posle, sta cu?

....da krenem ti u zagrljaj kao talas k hridi, o koju ce se, zna, razbiti i pretvoriti u penu, a onda neprimetno nestati...
   Trenutak spajanja je ono zbog cega vredi rizikovati...ili nestati...

....da me imaš.

Kristalni parcici duse, pobacani po podu, cekaju tvoje bose tabane da ostave trag...

Mislio si da nisam online?:)
I nisam bila. Ali došla sam u pravom trenutku. Da te pročitam. Da ti malo pričam.
Iako ti pričam stalno. I ti to znaš. I voliš to. A ja to znam.
I pričaću ti. I rukama. I celim telom.
Hiljaduijednu priču, ispričaću ti bez glasa.
A ti ces ih slušati kao da ti je prvi put...

S ljubavlju,

- Led -

Od samog pocetka si znao da me ucutis u par reci.
Mozda sam zato i bezala. Posle toliko vremena, verbalno potkovana osoba mi staje na crtu. Ali ne! Sasvim neplanirano ja se zaljubljujem u nju! I precutkujem previse. Ali sa osmehom.
Preskakala ja ili ne, zavrsicu na istom. U tvojim rukama. Zar ne?
A posle?
Posle cemo pisati o tome...
Mesecima...
Mozda, cak i godinama...
Najmanje onoliko koliko mi je trebalo da skupim hrabrosti i preskocim par stepenika...do tebe.

Hidden well beyond the eyes of mortals a wondrous place exists. This is a place where you can be serenaded on a cloud, and where a candle lights the way to a staircase of dreams. A helping hand will guide you on a visit with the spirits of the trees. Here the fiery passion of true love can melt the coldest heart. Ice & Fire coexist in perfect harmony. "

*************************

"Vatra i led,
Pelin i med " ...

...slusam uvodnu spicu za neku seriju i nasmesim se. Nije odatle potekla inspiracija niti ideja za naslov naseg bloga. Ali pesma je lepa. Serija verovatno, glupa, ali dobro. Mozda nasi nekad i naprave neku dobru seriju, samo ne po ugledu na spance.
 Probudila sam se i citam tvoje strahove. Pa onda opet citam.
I treci put citam, sada vec spremna da ti posaljem poruku da se pobudis i dodjes, da mi pojasnis svaku rec, objasnis svako uporedjenje, nacrtas neke pojmove i plasticno me uputis u napisani materijal. Bojim se da moj razum jednostavno posustaje pod presingom predrasuda i legendi.
Bojis se svih mojih strahova?
Ili samo praznine koja ce neminovno ostati za nama?
Kako onda mozes Ti, ili bilo ko drugi ko zaviruje ovde u nase zivote, osudjivati mene, sto nemam hrabrosti da preskocim nekoliko stepenika i stanem pred tebe?
  Znas, kazu, da sto Bog spoji - covek ne razdvoji.

E toga se ja plasim...

... sve ono čega se bojiš.
A ja ću promeniti to...