Zanimljiva je atmosfera na blogoYu.
Svi palamude o politici.
Jedni osudjuju huligane ( sto ljudi lako prihvataju izraze koje politicari besomucno ponavljaju), drugi osudjuju te sto osudjuju huligane, dok treci kuliraju i priznaju da ih zabole stojko i za huligane i za prozivare i za Kosovo.
Iskrenost je kazu vrlina.
Ja mislim da je u ovoj drzavi, iskrenost mana.
Svi se razumeju u politiku kao onaj pacenik sa ankete " Da li verujete u horoskop".
A on kaze : " da, verujemo, u ribe najbolje verujemo" - nasmejan covek, kaze lepo sta misli.
Sto bi rekla moja baba, mnogo pametna zena bila:
" Ko mnogo o necemu prica, taj nista po tom pitanju ne radi. Tako je i komsika Mica, svaku kafu o sexu pricala." - bas nije mogla da podnese komsiku Micu jer se spandjavala sa ozenjenim muskarcima iz ulice.
"A da su bar sa drugog kraja grada, nego od rodjenog komsiluka musko da krade. Sramota!"
Nego da ne odskacem od atmosfere, evo i ja da dam svoj doprinos, a Vatra kako hoce - u svadji je sa politikom.:)
Juce primim poruku sledeceg sadrzaja:
" Otvaranjem ove poruke ubili ste jednog siptara. S obzirom na vas osmeh, verujemo da cete poslati poruku dalje. " - ili tako nesto.
Delete.
Tajac u dusi.
Zao mi je, ja poruku dalje poslati necu. Gospoda politicari su trebali da razmisljaju malo ranije, par decenija ranije, o Kosovu, svi oni " izbegli" od " nato bombi" , kad su prodavali svoja imanja po basnoslovnim cenama su trebali da razmisljaju o Kosovu. Ja - ja nikada nisam bila na Kosovu, ne saosecam sa 15% teritorije, ali saosecam sa ljudima koji tamo zive u zivotinjskim uslovima, ciji su zivoti izlozeni opasnosti svakoga dana, sa ljudima koji decu vaspitavaju u nemogucim uslovima - sa njima saosecam i za njih se brinem. Ma koje da su nacionalnosti.
Divim se Srbima koji su ostali unatoc svemu dole, iako nemam preterano razvijen patriotizam u malom mozgu. Divim se njihovoj doslednosti da cuvaju ognjiste svoje.
A prezirem sve koju su se iznenadili novonastaloj situaciji.
Kosovo se godinama sprema za nezavisnost.
Ucinili su sve i postigli svoj cilj.
Koliko se dugo Srbija sprema, osim na recima, da zadrzi Kosovo kao svoju svetinju?
Sta je Srbija ucinila da zadrzi Kosovo?
Obezbedila u Beogradu, Nisu, Novom Sadu poslove preko noci svima koji su uvideli jod pre 7 godina da je nezavisnost neminovna? Dali im placeve koje su pokazali prstom da prave vile i lokale? Izgradila par hiljada stanova za " izbeglice" s Kosova? Od koga su bezali ti ljudi??? Zasto nisu bili zasticeni tamo ako je Kosovo deo Srbije?
Uf...

Pretesko za mene...

Zato i ne volim da ulazim u rasprave...

Ne volim jake na recima, jer znam kolike su kukavice u dusi...

Zato sam ja Vatri najdivnije stvari pisala, a jos uvek mu se u rukama zatekla nisam...

S ljubavlju,

- Led -

p.s
I za kraj, udrite brigu na veselje.

Gledala sam s prozora svesna da je On dole, da pusi verovatno, i ceka da posaljem poruku da silazim. A ja sam bila zaledjena.
Otkazali su mi svi mozdani centri za izdavanje komandi kao sto su: pomeri se, uzmi telefon, posalji poruku, obuci se, kreni prema liftu...
Samo sam gledala tako, trazeci siluetu sa cigaretom koja polako dogoreva.
Nisam je pronasla.
Ostala sam tako zaledjena sve dok nisam bila sigurna da je vec negde malo dalje od par metara.
Onda sam jednostavno skliznula niz zid i prepustila se praznini u glavi i kukavicluku u srcu.
Bilo je previse jednostavno sici i spojiti reci sa likom i dodirom, spojiti emociju sa mirisom i ukusom, posle toliko reci jednostavno se prepustiti bez i jedne reci. Dati se.
A  jednostavnost je ponekad tako zastrasujuca.

S ljubavlju,

- Led -