Pozajmljen diskmen od druga, blok 3 i olovka u ruci, sedim na nekih metar od vode, na keju i povlachim kratke poteze po papiru.. A u pozadini.. da, u pozadini bash ova pesma - Dust in the wind.. Par neprimetnih suza u oku i pogled zatim izgubljen negde u daljini, mislim bash prema Djerdapu..

I kada smo vec kod Kladova.. Nishta mi u zivotu nije bilo tako lepo kao vruce pecivo sa dzemom sa dobrim drushtvom na tom istom keju u 5 ujutru.. i sunce koje se sa druge strane Dunava polako pomalja.... a mi onako nezaboravno srecni i puni neke nade u neko bolje sutra..

Mada kazu da su optimisti samo oni koji su neobaveshteni.. :))

Ali ne bih sada o tome. Sve je sada nebitno, sem ove pesme..