Death note je jedna od novih anima. Želite da izigravate boga ili bolje reći smrt. Glavni junak ove anime jedan dan nalazi Death note u školskom dvorištu. U početku on misli da je Death note ili knjiga smrti za koju nalazi lažna tj, nečija šala, ali onda rešava da je isproba i na njegovo iznanadjenje radi. U početku glavni junak ubija kriminalce i prozivaju ga Kira(killer) koji stece simpatije obicnog sveta, ali policija ne misli tako i vodi intenzivnu istragu protiv njega, kojoj se priključuje i čuveni detektiv koji sebe naziva L. Kira koji želi da oslobodi svet od kriminala sebe smatra vrhunskim dobrom, ali  počinje da ubija svakog ko mu se nadje na putu njegovog cilja. Kira misleci da radi dobro polako postaje zao. I tako da vam ne otkrivam dalje treba i vi nesto da pogledate inace nece biti zanimljivo. Manga je malo mračna, ali jako dinamična i prosto vas vuče da gledate epizodu za epizodom!

O popularnosti govori i sledeći spot

Uživajte!!!

Popularni prepoznatljivi stil mange je veoma karakterističan. Važnost je obično stavljena na liniju umesto na formu, a pripovedanje i raspored panela razlikuje se od američkog i evropskog stripa. Paneli i table se po pravilu čitaju s desna na levo, u skladu sa japanskim pravopisom. Međutim, neki inostrani izdavači menjaju smer čitanja s leva na desno, tako što stranice štampaju "kao u ogledalu". Mnogi čitaoci, pa čak i sami autori, kritikuju ovakav način izdavaštva tvrdeći da se time menjaju njihove originalne namere. Recimo, dešnjaci postaju levoruki, natpisi postaju nečitljivi itd.

Impresionističke pozadine su uobičajene, kao i scene u kojima su umesto likova prikazani delovi eksterijera. Dok crtež može biti neverovatno realan ili komičan, primetno je da likovi imaju velike oči (ženski likovi uglavnom imaju veće oči od muških), male noseve, sićušna usta i ravna lica. Velike oči su postale sastavni deo mange i anime od 1960. kada je Osamu Tezuka počeo da ih crta na taj način, kopirajući stil Disneyjevih crtanih filmova.

Balončići za dijaloge: Postoji nekoliko vrsta balončića, od kojih su neki jedinstveni. Ivice balončića menjaju se u zavisnosti od raspoloženja onoga ko ih izgovara. Na primer, kada je neko besan, njegov balončić ima oštre, eksplozivne ivice. Takođe, manga obično ne prati zapadnjački način stripskog govora — balončići nemaju dugačke jezičke uperene u onoga ko izgovara tekst, kao ni više malih balončića koji izlaze iz većeg kada neko razmišlja. Ovakva vrsta balončića upotrebljava se kada neko šapuće, što može da zbuni inostrane čitaoce.

Brze linije: U akcionim scenama, pozadina će obično biti pokrivena preciznim linijama koje se kreću u tačno određenom pravcu i dočaravaju pokret. Ove linije mogu se primeniti i na likove, kako bi prikazale pokrete njihovih tela (pre svega udova). Ovaj stil, naročito u pozadini, pojavljuje se u većini akcionih mangi.

Mini flešbekovi: Mnogi crtači uzimaju kopije segmenata iz ranijih poglavlja i ubacuju ih u priču u vidu flešbeka (obično su malo retuširani tamnijim tonovima kako bi se razlikovali od centralne radnje). Ovo se smatra konvencionalnom metodom za podsećanje na glavne događaje u stripu. Scene u kojima junaku prolaze kroz misli događaji iz njegovog života, često su prikazane na dve strane, sa pozadinom koja se u celosti sastoji od segmenata iz ranijih poglavlja.

Apstraktni pozadinski efekti: Ovo uključuje grafičko senčenje u pozadini i služi da uputi ili naglasi na vrstu zapleta. Takođe može da služi da opiše psihičko stanje lika.

Simboli: Određeni vizuelni simboli razvili su se tokom godina i postali uobičajeni način naglašavanja emocija, fizičkog stanja ili raspoloženja. Sledi kratak pregled osnovnih manga simbola i njihove upotrebe:

• Preuveličana kapljica znoja na glavi, obično ukazuje na zbunjenost, nervozu i nesigurnost.
• Velika, okrugla oteklina, ponekad i veličine bejzbol lopte, je preuveličavanje oteklina koje nastaju nakon povrede.
• Kada nekome naglašeno curi krv iz nosa, znači da je seksualno uzbuđen.
• Nabubrele vene, obično prikazane na čelu, naglašavaju da je lik besan ili iznerviran.
• Obrazi osenčeni malim paralelnim crticama, upućuju na to da je nekome neprijatno ili da ga je sramota

Mangu u Bg-u mozete da kupite u knjizari plato u Knezu. Knjizara se nalazi pre restorana Snezana!  

Great Teacher Onizuka je anime koji treba obavezno pogledati. Ako zelite da postanete profa, a završiliste neki treće-razredni fax uz to se bivsi pripadnik motobande ovo je definitivno za vas. He, he

GTO je jedna zanimljiva manga koja ima 43 epizode. Jedina zamerka ovoj anime je to sto ima SAMO 43 epizode i svako ko je gledao je rekao ovo. Radnja anime je u japanskoj srednjoj skoli gde se zapošljava Onizuka i naravno dobija najgore odeljenje. Moto odeljenja je da oteraju svakog profesora koji dodje i u tome su veoma uspešni. Međutim dolaskom Onizuke stvari se menjaju. Čak i ako ste okoreli anti-manga/anime dude, zbog ovoga će te promeniti mišlenje!!!

Ako citate mangu ili gledate anime onda ste sigurno barem culi za Berzerk, a ako niste onda ste verovatno novi u ovome. Za sve nove ljude i one koje hoece da se bave ovom tematikom ova manga je stvar koja se nepropusta. Berzerk je manga cije prica prati bandu Sokola i zivotnu pricu glavnog junaka Gatsa. Ako volite velike maceve, oklope, dobru akciju ovo ce vam se sigurno svideti,. I ako zvuci kao manga za muskarce, verujem da ce se mnoge devojke oduševit. Posebno Gatsom ili mozda Grifinom.

Love Hina je manga koja spada u kategoriju mangi za muškarce ( ima dosta devojaka ). Prerada ove mange u anime je jako simpaticna, ali ako zelite pravi uzitak i puno smeha i komicnih situacija. Doduse ima i romanticnih, ali njih sve pokvari glavni junak Keitaro. Ako ste optimista koj pokusava da upise fakultet i želi da živi sa nekoliko zgodnih devojaka u svojoj kući, onda je ovo definitivno manga za vas.

Cowboy Bebop nisam odgledao, do kraj, ali Trigun jesam. Simpaticna anime. Mada sam mislio da pisem o Love Hina, Ranma i Berserk ili Kenshin. Mozada zelite da pisem o Hentaiu ( pornografija u crtanoj formi ili crtani-film). Ako bi malo vise komentarisali imao bi malo bolju predstavu o cemu bi mogao da pisem( Ljudi vase ŽELJE). Marko ako te interesuje jos nesto slobodno napisi!!! Pozdrav! 

Još jedan važan pravac u mangi bio je gekiga ("dramatične slike"). Između 1960-ih i 1970-ih postojale su dve strip struje. Prva, u obliku mange, bila je bazirana na prodaji antologijskih magazina koji su sadržavali desetine naslova. Druga, gekiga, bila je bazirana na obliku iznajmljivanja kompletne "knjige" sa samo jednim naslovom. Mange su se pojavljivale u nedeljnim i dvonedeljnim publikacijama, tako da je produkcija bila brza, sa poštovanjem rokova. Vremenom je većina manga autora prihvatila Tezukin stil crtanja, gde su likovi crtani jednostavno, ali sa prenaglašenim izrazima lica, sa karakterističnim ogromnim okruglim očima, što je u inostranstvu postalo asocijacija za japanski strip.

Kontrast je bila gekiga, koja je imala kompleksniju i zreliju radnju i veću posvećenost pri izradi svake stranice. Zbog ovoga je smatrano da gekiga ima mnogo veću umetničku vrednost. Međutim, gekigin model iznajmljivanja knjiga ugasio se '70-ih godina, dok su crtači mange značajno poboljšali svoj kvalitet. Konačno, gekiga se pripojila mangi i danas se pod ovim imenom misli na mangu koja nema komični crtež. Verovatno najpoznatija manga gekiga stila je Akira.

Međutim, gekiga nije uticala na samo na vizualni stil mange: nakon '70-ih, pojavile su se mange koje su imale slike i dijaloge namenjene starijoj publici. Mnoge su imale značajan broj slika sa scenama seksa i nasilja, a bile su namenjene tinejdžerima: za razliku od Tezukinog vremena deca su sada imala mnogo veći džeparac, tako da su mogli sami da kupe mangu, umesto da traže od roditelja da im je kupe. Zbog toga izdavači mange nisu morali da prilagođavaju svoje stripove mišljenju roditelja. Povrh svega, dominacija nedeljnih serijala dovela je do toga da mange značajno postanu "petparačke priče", sa velikom količinom nasilja i golotinje (prevashodno, iako ne samo, namenjene dečacima). Reprezentativni naslovi ovog žanra bili su Harenchi Gakuen (Harenči Gakuen), Goa Nagaija i Makoto-chan (Makoto Čan) Kazua Umezua, oba sa obiljem krvi, golotinje i vulgarnih šala. Slično kao i u Sjedinjenim Državama tokom "Strip panike" '40-ih i '50-ih, nastavnici i roditelji žalili su se na sadržaj mangi, ali za razliku od SAD-a nije bilo pokušaja da se osnuje kontrolni odbor poput Comics Code Authorityja (Komiks koud autoriti). Interesantno je da su manga časopisi "za decu" '70-ih imali mnogo više vulgarnih tema (zahvaljujući tome što je u to vreme to bio jedini dostupni štampani format), ali '80-ih i '90-ih, su se pojavili novi časopisi namenjeni tinejdžerima

Manga u bukvalnom prevodu znači "slučajne (ili ćudljive) slike)". Reč je ušla u običajenu upotrebu krajem XVIII veka sa izdanjima poput radova Suzuki Kankeijevog Mankaku zuihitsu (Mankaku Zuhicu, 1771) i Santo Kjodenove slikovnice Shiji no yukikai (Šidži no jukikaji, 1798). Početkom XIX veka to su Aikava Minvin Manga hyakujo (Manga Hjakudžo, 1814) i slavna Hokusai manga u kojoj su se nalazili izabrani crteži poznatog ukijo-e umetnika Hokusaija. Međutim, giga (doslovno "smešne slike"), naročito chōjū jinbutsu giga (doslovno "smešne slike ljudi i životinja") crtanih u XII veku od strane različitih umetnika, sadrže dosta karakteristika mange, kao što su važnost priče i umetnički uprošćene linije.

Manga se razvila iz mešavine ukijo-e stila i stranih artističkih pokreta. Kada su Sjedinjene države započele trgovinu sa Japanom, Japan je ušao u period ubrzane modernizacije i globalizacije, tako da su doveli inostrane umetnike da poduče japanske studente stvarima kao što su linija, forma i boja, na koje se u ukijo-e pravcu nije toliko obraćala pažnja jer je ideja koja se krije iza slike bila mnogo važnija od nje same. Manga je u ovom periodu bila nazivana ponči-e (Punch-picture) i poput svog britanskog dvojnika, magazina Punch (Panč), sastojala se od humorističkih i politički satiričnih slika, malog formata od jedne ili četiri slike.

Slike kupača iz Hokusai mange.

Između kraja Meidži perioda i početka II svetskog rata, najpoznatije mange uključivale su radove Rakuten Kitazave i Ipei Okamotoa. Rakuten Kitazava bio je učenik Frenka A. Nankivela, australijskog umetnika. Sarađivao je sa Džidži Šimpoom sa kojim ga je upoznao Jukiči Fukuzava. Nakon toga, Rakuten je objavio poznate komične stripove kao što su Tagosakuov i Mokubin izlet u Tokio ( Tagosaku to Mokubē no Tōkyō-Kenbutsu) i Neuspesi Kidoro Haikare ( Haikara Kidorō no Sippai), oba iz 1902. godine. Ipei Okamoto je osnivač prve asocijacije crtača u Japanu — Nippon Mangakai. Njegovi manga manbun radovi, kao što je Život čoveka ( Hito no Isshō) iz 1921. godine, bile su uzor za fantastične mange koje su se kasnije pojavile.