STA RECI....MAN UNITED RULES!
iskreno,nikada povrsno,na prvi pogled pateticno a zapravo veoma realno
U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH
You might know that I'm around you somwhere
but you're scared to look for me on streets
Knowin' truth that you'll be my girl someday
Anyeay we are all so lost for life!
You're changin' guys,knowin' well it is so wrong then,
tryin' hard to meke your life so normal.
But your life is prepared for someone insane;
I guess I know who it's supposed to be!
Missin' girls,but I let them pass by me
I was old,now I'm so long under earth.
But my eyes,my spirit is still for you
even now when I can't be your choice.
You may find a grave without name on,
then you'll think here must lay some stone.
That man was so heartless just like stone is,
at the end he simply turned into stone.
If they ask you when you're sitting in your forest,
"he is gone" just say to passenger,
"but his bones still sailin' all around me-when I sleep.
I'm still in love with my 'Nose' ".
But your 'Nose' smells flowers from below
waiting light that will never come.
Cause my light is nothing but you,you darling,
anyway I see my love is love of monk!
GOODBYE KIM,OH,MY HEART...
WHERE IS LOVE?
FOR ME IT'S HIDDEN.
HELLO KIM,ALL MY LOVE...
BETTER DEAD THEN BEING HIDDEN.
LIKE YOU HIDDEN FOR ME...
LOVE HUNTERS
but you're scared to look for me on streets
Knowin' truth that you'll be my girl someday
Anyeay we are all so lost for life!
You're changin' guys,knowin' well it is so wrong then,
tryin' hard to meke your life so normal.
But your life is prepared for someone insane;
I guess I know who it's supposed to be!
Missin' girls,but I let them pass by me
I was old,now I'm so long under earth.
But my eyes,my spirit is still for you
even now when I can't be your choice.
You may find a grave without name on,
then you'll think here must lay some stone.
That man was so heartless just like stone is,
at the end he simply turned into stone.
If they ask you when you're sitting in your forest,
"he is gone" just say to passenger,
"but his bones still sailin' all around me-when I sleep.
I'm still in love with my 'Nose' ".
But your 'Nose' smells flowers from below
waiting light that will never come.
Cause my light is nothing but you,you darling,
anyway I see my love is love of monk!
GOODBYE KIM,OH,MY HEART...
WHERE IS LOVE?
FOR ME IT'S HIDDEN.
HELLO KIM,ALL MY LOVE...
BETTER DEAD THEN BEING HIDDEN.
LIKE YOU HIDDEN FOR ME...
LOVE HUNTERS
JEDNOG POPODNEVA
NAZVALA ME TELEFONOM,
ONAKO IZNENADA,
KAO NEKADA
REKLA JE DA SE VRATILA
I DA BI ZELELA DA ME VIDI,
DA SE NADJEMO NA STAROM MESTU
DA NECE KASNITI.
I NIJE KASNILA.
PO PRVI PUT U ZIVOTU.
TO ME JE ZBILJA UPLASILO.
ZNAO SAM DA NESTO SMRDI.
BACILA MI SE U ZAGRLJAJ,
CAK JE I ZAPLAKALA.
BILA JE PREDIVNA
IAKO SE SAMO PRETVARALA.
OTISLI SMO NA PICE
A ZAVRSILI KOD NJE
VOLELI SMO SE DO ZORE,
SVE JE BILO KAO PRE.
REKLA JE DA ME VOLI
I DA BI OVAJ PUT OSTALA.
UREDU,REKAO SAM,
A ZNAO SAM DA JE NE MOGU IMATI.
KADA SAM SE PROBUDIO
JOS JE SPAVALA,
NEZNO SAM JE POLJUBIO
I POBEGAO GLAVOM BEZ OBZIRA.
SUNCE JE BILO JEDINI SVEDOK!!!
Miro karadzic
NAZVALA ME TELEFONOM,
ONAKO IZNENADA,
KAO NEKADA
REKLA JE DA SE VRATILA
I DA BI ZELELA DA ME VIDI,
DA SE NADJEMO NA STAROM MESTU
DA NECE KASNITI.
I NIJE KASNILA.
PO PRVI PUT U ZIVOTU.
TO ME JE ZBILJA UPLASILO.
ZNAO SAM DA NESTO SMRDI.
BACILA MI SE U ZAGRLJAJ,
CAK JE I ZAPLAKALA.
BILA JE PREDIVNA
IAKO SE SAMO PRETVARALA.
OTISLI SMO NA PICE
A ZAVRSILI KOD NJE
VOLELI SMO SE DO ZORE,
SVE JE BILO KAO PRE.
REKLA JE DA ME VOLI
I DA BI OVAJ PUT OSTALA.
UREDU,REKAO SAM,
A ZNAO SAM DA JE NE MOGU IMATI.
KADA SAM SE PROBUDIO
JOS JE SPAVALA,
NEZNO SAM JE POLJUBIO
I POBEGAO GLAVOM BEZ OBZIRA.
SUNCE JE BILO JEDINI SVEDOK!!!
Miro karadzic
raspolozenja mi se menjaju prebrzo da bih mogla da ih ignorisem i funkcionisem normalno.
Jutros sam otvorila oci,videla svoju sobu,u njoj sva tehnika upaljena,tv,komp,lapma,mini linija...sve je ostalo onako kako je bilo prethodne noci.Opet sam zaspala obucena,prekrivena samo nekim cebencetom,i okruzena morem knjiga,svezaka,skripti...Imala sam utisak da sam svojim budjenjem samo nastavila agoniju od prethodne noci.Onda pogledam kroz prozor i vidim sumoran dan,neki smog koji se nadvija nad ljudima koji kao reka teku ulicama.
Ali i ja imam obaveze!U trenutku dobijam napad euforije,trazim najbolje "dnevne krpice",izlazim,pozitivna emocija struji kroz mene,ambicija preplivava sve druge osecaje.Srecna sam.
Vracam se kuci.Topao dom.Smirenost.Spokoj.Dolazi mi baka i sa njom par sati prepricavam 100 puta ispricane price o sustini zivota,srece i zadovoljstva.Kao po ko zna koji put,pocinjem da placem,kazem joj kako sam zalutala negde,kako ne mogu da izadjem.Pita me koji je moj problem.Kaze da ga ona realno ne vidi.Uspesan,ili manje uspesan ali nije ni vazno,student,bliski i topli porodicni odnosi,decko koji je tu za mene,jednom recju u njemu je sve ono sto sam oduvek zelela od nekog muskarca....sve je,reklo bi se ok.Kaze moja baka.Ja ronim suze i potvrdjujem sve na sta me ona podseca.Ponavljam se kao papagaj:"u pravu si,u pravu si"!Odjednom osecam veliko olaksanje.Kao da je taj razgovor sustinski promenio moj zivot,kao da se desilo ko zna sta i vise nista nije isto.A zapravo sedim u istoj sobi,u istim farkama,sa istim podocnjacima od ucenja.I apsolutno se nista nije promenilo.Ali ja sam sada nova.
Zvoni mi telefon i zove drugarica iz drugog grada da mi kaze kako me se je uzelela.Prica o nekim proslim danima kada smo bezbrizno hodale ulicama,secamo se zajednickih dozivljaja.Osecam ogromnu radost sto je opet cujem i sto mi cinjenica da imam prijateljicu kao sto je ona uliva veliku nadu.Za sutrasnji dan.Za svaki naredni.
Sedam za racunar da proverim postu.vidim u sanducetu broj novih poruka 1.
LJubav je.Kaze kako me voli,kako mu je svaki momenat proveden bez mene samo imitacija zivota.I jos kaze kako je najsrecniji covek na svetu sto ima mene,da sam vredna svega i da nikada ne zaboravim da je tu za mene-jer ja to zasluzujem.
MISLIM DA SAM SRECNA!
Ovaj dan je bio dugacak....
Veliki zanos obicno rezultira velikim razocaranjem!
Da li je to zbog moje lose naravi ili zbog okolnosti koje su,po ko zna koji put resile da mi ne izadju u susret,ne znam-teske reci,zaglusujuca buka,ljudi u gomili,ti...Bol u glavi,pritisak koji vrtoglavo raste,veliki zbun-i KRAJ!
Poslednji put cujem kako izgovaras rec.Poslednji put osecam tvoju emociju.Poslednji put razmisljam o tebi kao o "svom".
Kazes da nestajes iz mog zivota,ostavljas veliki komad grize savesti meni u amanet.Kao jabuku,gorku i ljutu,da je grizem do kraja zivota i nikada celu ne pojedem.
A nisam bila svesna koliko si mi znacio tada kada si bio pored mene.Smatrala sam tvoje prisusustvo jednom krajnje logicnom stvari,mislila sam da to tako treba,da sam i vise nego vredna toga.
Glupost.Pijanstvo.Prevara.Jutro posle.Cak se i ne kajem.I ovako mi nista nije znacilo.Kao da sam bila u shopingu.
Nema te vec pola godine.
Sada se kajem.
Imam nekog pored sebe.Voli me.Volim i ja njega.Bar zelim da ga volim.Zasluzuje to.Ucim na greskama.Ne zelim da ikada vise osetim ovaj nemir sa kojim se budim,nocu zaspivam.Ne zelim da iz cista mira pocnem da placem jer se setim svoje greske.Setim se tebe.Tvojih obraza.Tvog zagrljaja.Tvoje ljubavi.
Zelim da verujem da si tamo negde,da si srecan.Tesko mi je da zamislim da volis drugu.sebicna sam.Zavidim joj.Ima fantasticnog coveka pored sebe.Imam i ja.Ali...da li je to onaj koga ja zelim?!!
Vreme ne radi za mene.Nikada i nije.
hasta la vista,rekao je...
Da li je to zbog moje lose naravi ili zbog okolnosti koje su,po ko zna koji put resile da mi ne izadju u susret,ne znam-teske reci,zaglusujuca buka,ljudi u gomili,ti...Bol u glavi,pritisak koji vrtoglavo raste,veliki zbun-i KRAJ!
Poslednji put cujem kako izgovaras rec.Poslednji put osecam tvoju emociju.Poslednji put razmisljam o tebi kao o "svom".
Kazes da nestajes iz mog zivota,ostavljas veliki komad grize savesti meni u amanet.Kao jabuku,gorku i ljutu,da je grizem do kraja zivota i nikada celu ne pojedem.
A nisam bila svesna koliko si mi znacio tada kada si bio pored mene.Smatrala sam tvoje prisusustvo jednom krajnje logicnom stvari,mislila sam da to tako treba,da sam i vise nego vredna toga.
Glupost.Pijanstvo.Prevara.Jutro posle.Cak se i ne kajem.I ovako mi nista nije znacilo.Kao da sam bila u shopingu.
Nema te vec pola godine.
Sada se kajem.
Imam nekog pored sebe.Voli me.Volim i ja njega.Bar zelim da ga volim.Zasluzuje to.Ucim na greskama.Ne zelim da ikada vise osetim ovaj nemir sa kojim se budim,nocu zaspivam.Ne zelim da iz cista mira pocnem da placem jer se setim svoje greske.Setim se tebe.Tvojih obraza.Tvog zagrljaja.Tvoje ljubavi.
Zelim da verujem da si tamo negde,da si srecan.Tesko mi je da zamislim da volis drugu.sebicna sam.Zavidim joj.Ima fantasticnog coveka pored sebe.Imam i ja.Ali...da li je to onaj koga ja zelim?!!
Vreme ne radi za mene.Nikada i nije.
hasta la vista,rekao je...
Mozda...rec koja ima neopisivo veliku moc a zapravo ne znaci nista do obicnu postapalicu kojom se ljudi sluze da potisnu svoju nemoc pred izvesnim i vecnim...
Elem,to svakako nije tema mog PRVOG posta!
Od kako koristim racunar,tacnije mrezu(a ima tome dosta!),pokusavam da celu pricu vezem za iskljucivo tehniku,medije i iracionalni svet informacija.Otkrivavsi postepeno razne vidove komunikacije,polje mog delovanja se sirilo...toliko se sirilo da sam u jednom trenutku pomislila da sam kraljica chata,prepiski i slicno...Jedina stvar pred kojom sam uzmicala bio je BLOG,iz nekih meni nepoznatih razloga.Mislila sam,ili nisam pretrerano mislila,ali opet razmisljala kako ne shvatam blogere,trazila poentu,pokusavala da kapiram ljude koji imaju potrebu da kao nesto javno kazu,a zapravo vecno ostaju iza svojih nickova...I kao,razumem ja coveka koji zeli da se i njegov glas cuje,ali opet...
Tek sam skoro pocela da razmisljam na temu toga da i ja postanem deo tog sveta.I kao-nije to za mene,imam ja sta da ponudim,nije da nije,ali ipak bolje ne...I kao sve ja to ne volim a u stvari hvatam sebe kako konstantno citam razlicite blogove i to mi,gle cuda,predstavlja nevidjenu zabavu!Pa onda...zasto da ne!
Ljudi u real life-u su postali suvise predvidljivi da bih mogla da se radujem nekoj novoj diskusiji,razmeni misljenja,ideja,cega god...Svi funkcionisu po nekim sablonima,ranije utvrdjenim,a da pritom i ne znaju jesu li isti ispravni ili ne.Mozda je tempo zivota kojim zivimo taj koji nas je naterao da delujemo iskljucivo u pravcu materijalnog stvaranja,u nasoj drzavi citaj egzistencije,ne znam...ali znam da je toplina koja meni fali,misao koju zelim da cujem-sve je to oskudno i nikako nije moja vizija zivota koju sam imala kao dete.
U skladu sa tim,zelim svima da kazem da sam stigla i da cu biti jedna u jatu ptica na ovom virtuelnom nebu,ali da i kao takva hocu postojim.I da konacno i zvanicno dam svoj glas za ljubav,prijateljstvo,umetnost,obrazovanje i naravno Crvenu Zvezdu!
Elem,to svakako nije tema mog PRVOG posta!
Od kako koristim racunar,tacnije mrezu(a ima tome dosta!),pokusavam da celu pricu vezem za iskljucivo tehniku,medije i iracionalni svet informacija.Otkrivavsi postepeno razne vidove komunikacije,polje mog delovanja se sirilo...toliko se sirilo da sam u jednom trenutku pomislila da sam kraljica chata,prepiski i slicno...Jedina stvar pred kojom sam uzmicala bio je BLOG,iz nekih meni nepoznatih razloga.Mislila sam,ili nisam pretrerano mislila,ali opet razmisljala kako ne shvatam blogere,trazila poentu,pokusavala da kapiram ljude koji imaju potrebu da kao nesto javno kazu,a zapravo vecno ostaju iza svojih nickova...I kao,razumem ja coveka koji zeli da se i njegov glas cuje,ali opet...
Tek sam skoro pocela da razmisljam na temu toga da i ja postanem deo tog sveta.I kao-nije to za mene,imam ja sta da ponudim,nije da nije,ali ipak bolje ne...I kao sve ja to ne volim a u stvari hvatam sebe kako konstantno citam razlicite blogove i to mi,gle cuda,predstavlja nevidjenu zabavu!Pa onda...zasto da ne!
Ljudi u real life-u su postali suvise predvidljivi da bih mogla da se radujem nekoj novoj diskusiji,razmeni misljenja,ideja,cega god...Svi funkcionisu po nekim sablonima,ranije utvrdjenim,a da pritom i ne znaju jesu li isti ispravni ili ne.Mozda je tempo zivota kojim zivimo taj koji nas je naterao da delujemo iskljucivo u pravcu materijalnog stvaranja,u nasoj drzavi citaj egzistencije,ne znam...ali znam da je toplina koja meni fali,misao koju zelim da cujem-sve je to oskudno i nikako nije moja vizija zivota koju sam imala kao dete.
U skladu sa tim,zelim svima da kazem da sam stigla i da cu biti jedna u jatu ptica na ovom virtuelnom nebu,ali da i kao takva hocu postojim.I da konacno i zvanicno dam svoj glas za ljubav,prijateljstvo,umetnost,obrazovanje i naravno Crvenu Zvezdu!