lutanja

I ja imam nešto što mi ne treba ... i nemam nešto što bih želela.
I volela bih da imam ono što nemam ... i da dam ono što imam.
I ja imam radost i smeh ... a imam i tugu i suze.
I možete li da zamislite, i ja imam probleme!!!

Ništa nisam nikome ukrala.
Sve što imam ili mi je priroda podarila ili sam svojim trudom zaradila.

Oko jednog sam se u životu najviše trudila, i to jedno nikako ne mogu da zaradim .. ljude.
A uvek sam verovala da je to najveće bogatstvo.
I znam koliki sam bednik i siromašak. I žao mi je. Niko ne voli da nema, pa ni ja.

Onaj ko gleda šta sam stekla, nek pogleda i šta nisam.
Nek izvaga, neka premeri, sve pošteno, na gram.
Pa neka me onda ostavi, ako je to merilo moje ljudskosti. 

I kažem sebi, pusti one koji te izbegavaju zbog onoga što imaš. Koji u tebi ne traže čoveka. Takvi ti ne trebaju.
Ali ne može da ne boli, kad shvatiš da dugi niz godina negovano prijateljstvo nestaje zbog ljubomore i zavisti. Protiv toga nema leka. A to je svuda oko nas. I tvoje vrednosti koliko god bile ispravne polako gube smisao kada shvatiš da sve je manje onih koji se vode po njima.

Ja nekoga koga sam jednom primila u svoje srce neću iz njega izbaciti zato što ima ono za čim ja žudim. Šta god to bilo, i kako god do njega došao.
I biće mi mnogo teško da ga izbacim kada shvatim da je on mene izbacio zbog istog.