lutanja

      
Ne znam kako se zaustavlja ljubav ...
Ne znam kako da se predam a da to nije ona totalna predaja ZA ljubav.
Ne umem da prebolim, ne razumem, nemoćna sam da se okrenem i odem zauvek ...

Znam da nije momenat za predaju, osećam da sam tako blizu, a nemam snage ... nemam više snage da samo volim i želim.
Toliko strašno želim, i toliko puno volim ... a sve to ne znači baš ništa ...

I bauljam kroz mrak svojih unutrašnjih hodnika, kroz lavirinte što je ljubav napravila ... opijena željama ...  dišem sve teže i uzdišem sve jače ... ne tražim više ništa, ne sanjam ni ljubav ni predaju ni pripadanje ni ostvarene snove ... samo hoću da prestane, da isključim ljubav, da ne volim nikoga i ništa više.

Dođavola sve ........