šareni vrt postojanja ...

      
Uzberi sve boje mojih bolova,
crvenu za otvorene rane na srcu,
i zelenu za naivna verovanja u ljude.
Pomiriši žute nade svih mojih snova ...
Nek te bele podsete na iskrene početke,
i crne na krajeve i zasede mojih traganja.
Dodirni plave kao lažni optimizam postojanja,
i roze kao nevidljive predahe od razočarenja.
Prospi šljokice i ofarbaj,
zamrljaj prirodu i prevari me.
Ubodi me, neka boli fizički bol, neka priča jauk!
Neka poverujem ..

Uberi, odnesi, nek uvenu daleko od mene ...


   
   
   
   
   

Objavio/la lutalica, 24/4/2007 u 13:46 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 3 ) | Pošalji komentar