lutanja

ima li nešto gore nego kad jednu lutalicu zatvoriš u stan, kao slučajno joj greškom odneseš ključ .. a njoj ostaje da luta od wc-a do kuhinje, pa onda do zatarabljene terase i nazad u svoju mračnu sobicu ... da luta po ono malo stvari razbacanih po sobi, koje sad treba odvojiti za prodaju, za donaciju, za bacanje, i za pakovanje ... divota!
a ta ista lutalica je slučajno ležala bolesna u krevetu već nekoliko dana

i slučajno se razbolela baš kada je lepo vreme odlučilo da svrati u njen grad, posle dve nedelje nekarakteristične kiše .. pa slučajno nije mogla ni smrdljivi veš sa puta da opere jer na terasi pljušti a i da ne pljušti vredni imigranti tu kao nešto već mesecima popravljaju pa i ne smeš veš da im ostaviš na izvol'te isprljajte moj upravo oprani veš ... a i da nema radova na terasi njena veš mašina je puna tudjeg smrdljivog veša koji tu tako čuči već danima čisto da je opomene čija je to zapravo kuća i da je ona skroz tu zalutala i da treba što pre da se pakuje i da ide ... što će i da uradi! ... a kad nema veša da nerviramo lutalicu onda se nešto privede na noć ili dve, pa škripe kreveti i muče se i stenju, pa lutalica ne mož' umorna od puta pošteno ni da se naspava ...
i tako lutalica već danima nosi suknjice, to joj jedino preostalo
i slučajno joj ostaje jednocifreni broj dana u ovom gradu, jer onda ide u sledeći ...

a uopšte nije slučajno što je ona eto malo kao nešto ljutita danas