lutanja

Ja sam namćor, baksuz, gundjalo, inadžika, svadjalica, tvrdoglavica, bezobraznica, a kao šlag na torti danas ekstra nadrndana!
UJEDAM!!!
Izvol’te, bež’te slobodno od mene! S V I !!!

Evo odmah da vam kažem, zabole me dupe za sve vas!
Ja sam skroz srećna što ste svi vi srećni, nemam ništa protiv vaše sreće. Ne diram je. Ne pokušavam ni da razumem zašto ste baš tačno srećni, ali sasvim mi je jasno da jeste strećni. I radujem se sa vama. Prva ću da se uFatim u kolce, znate to već!

Svi imaju neka očekivanja, svi nešto hoće, svi savetuju, svi nude, svi pametuju, svi sve znaju. A ja ću da vam kažem, nemate vi pojma! I jeste, nemam ni ja! Stvar je vrlo prosta, niko nikada nema pojma, pojam ne može da se ima, on se juri da se ne bi uFatio. Takav je taj pojam, bRezobrazan baš!

Jeste, vi ste mislili da sam ja nekada imala pojma, kao i vi. Da sam imala SVE, baš ono SVE, velikim slovima. SVE, onako po redu.
Ono kratko vreme kada su svi verovali da sam konačno i ja izašla na "pravi" put, to je bio najtužniji period u mom životu.
A ko je to znao, i koga je uopšte i bilo briga? Ma niste ni zaslužili da znate!

Koga je briga šta je unutar šarenog paketa? Ko još otvori paket da vidi šta je unutra? Divimo mu se tako lepom, dok iz njega posle sto godina nešto ne počne da smrdi ...

E kad je već počelo da smrdi, da vam kažem još i ovo ...

Šta će meni stan u kome živim sama, u koji svratim samo da prespavam ponekad, u kome vlada tišina, red i mir? Bogato namešten, u predivnom gradu, na elitnom mestu.
Šta će mi karijera zbog koje nemam miran san, i sve da kaplju najsjaniji dolari? Šta će mi kad nemam ni vremena ni ljudi sa kojima ću da uživam u tom novcu?
Šta će mi čovek po propisu, koji nema snove, jer snovi su za glupe ljude. Koji traži isključivo mušku decu, jer njegovoj babi su silni sinovi poginuli u partizanima. Ja, tako strašno nerazumna, molim da samo ponekad boravi u istoj prostoriji sa mnom i ako može u istom krevetu, da ne okreće glavu kada hoću da ga poljubim, da me ne pita za mišljenje ako ga kasnije neće uzeti u razmatranje. Eh, šta bi bilo da sam tek tražila da me voli, upola onoliko koliko sam ja njega ...

Nedirajte mi moju vagicu na kojoj vagam bogatstvo, novac, karijeru, ljubav, snove. Nije ona ni nalik vašoj!
Jer svako ima svoju valutu, i svoju vagu. I nema tu trampe.
Pustite me da naivno i dalje verujem da sreća nije u obrazovanju, ni u poslu, ni u novcu, ni u kući, ni u familiji. Da je sreća u meni.

Eto, tako, fino sam vam očitala ... idem sad malo da odmorim, od vas!

S'dubokim poštavanjem, naklonom i isplaženim jezikom,

Vaša lutalica