Postoje različiti svetovi, Setwah. U tvom svetu možda jeste potrebno, nepohodno, pročitati Tvenovu knjigu? U mom, ta knjiga još nije ni napisana… Ne postoji, kao ni Mark Tven! Za njega, prvi put čujem! U mom svetu, on je možda pisac iz budućnosti, a ne iz prošlosti? Pošto je budućnost neizvesna, pitanje je da li će u mom svetu napisati “Tajanstvenog stranca” ili neke druge knjige. Ja to neću doživeti… Marka Tvena tek čeka rođenje…
Ne znam kakav je slučaj u svetu Rogue Echo: da li u njemu Tvenova knjiga postoji? Na to pitanje ona će morati da odgovori.
Setwah, ako misliš da ne smem da zakoračim u ludilo, varaš se. Smem! I zakoračiću, ući ću u njega... I u meni postoje zrnce megalomanije. Malo, sitno, kao zrno peska u pustinji, ali ima ga, postoji!
Titulu „tajanstveni stranac“ ću, ipak, zadržati. Neka mi se nađe u mom, paralelnom svetu...
Ne poznajem Vas! Ni tebe, ni Rogue Echo...
Niti sam Vas ikada poznavao...

Ponekad se i tako nešto dogodi: grupa na Facebooku ostane bez administratora.
Postoji grupa, kao i nekoliko članova, ali Administrator je odlučio da odustane od dalje avanture...
Da li je to kraj grupe? Da li se ona se gasi, nestaje, kao i sećanje na leto kada se gluvarilo u gradskom Parku na kraju grada...
Ti tinejdžeri (slučajno?!) iz mog rodnog grada: možda su upravo te godine maturirali ili nisu imali novca da odu na letovanje, i Grad im je bio SVE! APSOLUTNO SVE... Taj srpski grad, i meni dobro znan...
Mogu Vam reći kako se grupa zove: Sreten Mladenović Mika 1916-1942. Ispisane godine jesu godine rođenja i smrti S. M. Mike narodnog heroja. Nije ih imao previše: dvadeset i šest.
Nešto je značio u jednom vremenu. Međutim, TO vreme se istrošilo, i u NEW AGE-u ON ništa nije značio. Neko je procenio da su ideali ua koje se S. M. Mika borio i umro bili LAŽNI.
Zato niko nije vodio računa o njegovoj bisti u Velikom gradskom parku... Kao u priči o "Tužnom princu" Oskara Vajlda...
Tako sam i zato postao administrator Mikine grupe na Facebooku...
Grupe koja je isfurala svoj fazon, svoju svrhu, i može mirno da se ugasi, nestane.
Sada kada je dobila administratora i nekoliko novih članova možda će živeti još neko vreme?
Možda…

Pomislim: kako se ljudi koji su iščezli, nestali, ponovo pojavljuju potpuno iznenada i na najmanje očekivanom mestu.
O MC-u se radi. Kada smo se Setwah i ja pronašli na Internetu, i MC je bio u blizini. Neprimetan, u svom svetu... Čak su on i Setwah imali sukob. Beznačajan. MC je napisao „Hvala, gospodine“, i Setwah je poludeo. Kakav gospodin, kakve trice i kučine! Šta me tu zajebavaš?! Nemoj sa mnom da se kačiš!
Međutim, MC je mislio tako kako je i napisao. Nije tu bilo nikakvog cinizma, želje za provokacijom.
Ali, MC je za Setwaha bio potpuno nepoznat. Za razliku od mene, o njemu ništa nije znao.
MC i ja smo se godinama već sretali na Net-u, putevi su nam se ukrštali i respektovali smo jedan drugog.
I onda je u „Megalomaniji“ iskrsla tema – Palmotićeva broj 37. Setwah se setio septembra 1993. godine i svog boravka na toj adresi.
Ispostavilo se da je MC jedno vreme radio u ustanovi koja se nalazi na toj adresi. Njegove radne prostorije su bile u podrumu. Ispalo je da je to nabezbedniji deo Palmotićeve broj 37.
Ako bih nekada kročio u tu zgradu, odmah bih otrčao u podrum. Jedino tamo bih se osećao sigurno.
Kolika je samo hrabrost bila potrebna odlaziti svaki dan na posao u tu zgradu?

Poslati svoju manifestaciju u ovaj svet u kom su milijarde i mlijarde konzumenata tvoje emanacije jeste COOL...
Za primer uzmimo GORILLAZ! Već treći album imaju potpuno isti interfejs: animirane likove koji umesto njih nastupaju. Urbana treš atmosfera je dovedena do megalomanske savršenosti...
Treš je u odnosu na prošla vremena izgubio samo svoju lošu reputaciju, ali to je i danas POGONSKO GORIVO onoga što se zove COOL!
Uđi u nagual, postani cool! Pridruži se svojoj prirodnoj ekipi: Supermanu, Batmanu, Megamanu, Bannanamanu...
Svi oni dolaze iz "nečeg trećeg".
Hajde, pojavi se!

Čistači obučeni u narandžasto su prali ulice: bulevar kralja Aleksandra, Takovsku, ulicu Miloša Velikog...
Setwah i Webman su dremali u polupraznom lakom metrou. Prethodne noći, svako od njih je pisao svoj deo MEGALOMANIJE. To se dešavalo u najbližoj kafani: “Poslednjoj šansi”.
Metro su napustili kod Sava centra: Setwah je otišao na voz za Inđiju, a Webman na osamnaesticu.
Jer njegov dom je Medak 3!

Dobro jutro, trešeri… Dobro jutro, megalomani! Dobro jutro, čaršijo na sve četiri strane!
Šta bi rekao Setwah? On bi oponirao, čak i negirao postojanje treša.
- Megalomanija do kraja! – to bi Setwah rekao.
Šta bi rekao Webman? Neko ko je posvećen i veruje u treš jedva se usuđuje nešto da kaže. Uglavnom, ćuti. Jer treš je takva margina da jedino ostaje ćutanje.

Nastavljam da prikupljam podatke o karbon fiberu. Momak koji koristi nick-name Bezier piše:
„Ja sam dosta zainetersovan za CF .“
Toliko je „na ti“ sa karbon fiberom da su dva slova C i F dovoljna. Opet Bezier:
„Čitam tehničke magazine koji o tome pišu, a na Internetu sam pronašao dosta priloga o tome kako se određeni predmeti prave od CF-a.
Većina ne razume suštinu problema: CF je izuzetno skupa tehnologija (materijal plus takozvani „time consuming“ ), tako da je protiv svake zdrave logike šasiju od aluminijuma oblagati skupocenim CF-om.
Ako je šasija aluminijumska onda ona na sebe preuzima sile, opeterćenje i zaštitu putnika u slučaju udesa, tako da je možete obložiti bilo kojom laganom plastikom ili tankim limom mnogostruko jefitnijim od CF-a. Dakle, nema nikakvog smisla koristiti CF!
Što se tiče primene CF-a u izradi sportskih bicikala (posedujem jedan koji ima ram od CF-a. Međutim spojevi nisu od CF-a već od aluminijuma, pa se sve to lepi - specijalna tehnika): takav bicikl mnogo košta.“
I Bezier ima svoje novčane limite. Ni njemu nije baš sve pristupačno.
„Moj jeftiniji aluminijumski bicikl je plaćen 1.730 $, dok je bicikl od CF-a dvostruko skuplji, tako da su to prilično visoke cifre. Za daleko manje novca moguće je kupiti solidan polovni automobil.
Teško da će CF ikada ući u serijsku proizvodnju (da se od njega rade kompletne karoserije) već će to biti varijanta neke kvalitetnije ABS-plastike ili nešto slično.
CF tehnologija je još uvek preskupa. Međutim ljudi istražuju, pa ne mora značiti da će za deset godina razmišljati kao danas.
Setite se šta se dogodilo sa komunikacijama, računarima i još nekim tehnologijama: kako je sve to izgledalo pre deceniju-dve, a danas je tako normalno, sveprisutno.
Ja imam svoju viziju kako bi to moglo biti. Međutim nemam vremena o tome da govorim. Verujte mi na reč: veoma sam upućen u tehnologiju izrade delova od kompozita!
Čak sarađujem sa jednom USA firmom (Icon Aircraft) koja ceo avion izrađuje od kompozita: krila, trup...
Ali to je druga, i duga priča...“
-----------------------------------------------------------------
1. CF je skraćenica za carbon fiber.
2. time consuming – koji dugo traje;

Polako, ali sigurno, Setwah i ja ulazimo u polemiku.
Ja sklon trešu, on megalomaniji. Setwah misli da će karbon fiber nešto da reši na ovom svetu, ja, opet, ne želim ništa da znam o tom (kompozitnom) materijalu.
I to što sam saznao, ničemu ne služi. Više je to prepotentno proseravanje napaljenih momaka kojima sadašnjost ništa ne znači (jedva da priznaju njeno postojanje), a ubeđeni su da će budućnost da eksplodira pred njihovim očima! I da će, u tom trenutku, sve videti, doživeti…
Kada smo kod megalomanije: ona je smeštena u mozgu, a ne u automobilu u kojem sedimo I vozimo brzinom od 340 km/h.
Bicikl od 1.730 dolara, i Srbina koji ga vozi njujorškim/čikaškim parkovima i da ne pominjem. Da neko može toliko da pukne, bude napaljen, i kupi bicikl od…  
Šta reći: tip je oličenje megalomanije! I zato, neka mu je Bog u pomoći! Sa takvim tipovima Bog baš zna da izađe na kraj.