13.10.2009
Pozdrav iz Srbije!


Iz centra Srbije
veliki pozdrav celoj Srbiji!

Pozdrav sa severa Srbije
od lokalnih ribolovaca.

Pozdrav dragoj Srbiji
iz EU.

Pozdrav za stare bajkere!

Veliki pozdrav i vidimo se u
Srbiji ovoga leta!

Pozdrav razdraganom narodu!

Pozdrav za sve DELIJE sirom
PLANETE!

Pozdrav brkatom čiki
koji nas je tukao!

Pozdrav ljubiteljima stonog
TENISA.

Pozdrav ambicioznima
od neamicioznih.

Pozdrav svim uzgajivačima
OVACA.

Doviđenja do sledećeg
pozdrava!
posted by Zee Webman at 08:36 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
2.8.2009
O njenim remek-delima
Njena remek-dela nastaju tokom noći kada većina nas spava, prepušta se okrepljujućem SNU.
Tada ONA dolazi do izražaja. Njoj je potrebna, nephodna, NOĆ. Noć je Njoj SVE, BAŠ SVE! U svom skrovištu ONA stvara, kreira...
U samoći...
Samoća joj je neophodna. Ona je OSNOVNI elemenat u njenim kreacijama.
Jedino mogu reći: na tvojoj sam strani! Ništa više! A to je tako malo... beznačajno...
I znam da sam niko i ništa prema njoj... Ništavan, ljuštura bez sadržaja...
A noć se polako primiče, sve je bliža... Noć u kojoj ja ne postojim dok ONA tek kreće, tek se budi...
Oko sebe grupiše stvari, predmete, koji su joj neophodni... Da joj budu pri ruci.
Ne bih mogao da podnesem njenu SAMOĆU! Zaista ne bih mogao. Ta samoća bi me UBILA, teško ranila...
Ali ONA je tako hrabra, neustrašiva... 
posted by Zee Webman at 15:47 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
31.7.2009
Nepoznati o svom statusu u Kragujevcu


Nepoznatom je jasno da sve manje postoji u tom šumadijskom gradu. Jasno je njemu i da sve manje postoji na ovom svetu, međutim to ga manje brine. Takođe zna da je jedina dimenzija njegovog postojanja u Kragujevcu odavno svedena na isprazne posete gradu.
    On i dalje može sesti u međugradski autobus, voz ili putnički automobil i otputovati u Kragujevac. Prošetati gradskim ulicama, sresti nekoga poznatog, javiti mu se, sa njim popričati i on postoji u Kragujevcu! Grad ne može da negira njegovo postojanje.
    Nepoznatompiscu se ne sviđa kako i na koji način Nepoznati razmišlja o svom statusu u Kragujevcu. Isuviše je to komplikovano i neistinito. Najobičnija konstrukcija! Naročito je sporna poslednja rečenica...
    Grad na Lepenici i Nepoznati su se pretvorili u suparnike. Ako i ne želi njegovu smrt, Kragujevac ravnodušno čeka da je doživi, zna da će je doživeti. Njegova egzistencija gradu ništa ne znači, dok će smrt Nepoznatog za Kragujevac predstavljati još jedan osvojeni poen.
    I ovde bi Nepoznatipisac mogao da interveniše, prepakuje tekst. Mogao bi, ali neće. Neka Nepoznati i dalje razvija svoju misao. Ne treba ga sputavati.
    Sa tom svešću Nepoznati svaki put dolazi u rodni grad. Oseća njegovu ravnodušnost, hladnoću ne samo prema sebi već prema svim stanovnicima grada. Jedino što su oni, za razliku od Nepoznatog, potpuno bezbrižni. Ne slute da ih grad mrzi. Tumaraju ulicama, obavljaju svakodnevne poslove... Uveče mirno ležu u krevete...
A Kragujevac igra surovu igru.
O, da! Baš je igra! Nepoznatipisac svaki dan gleda prenos te igre na TV-u...
posted by Zee Webman at 12:06 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
21.7.2009
KOMENTARI...


[PRVI DEO]

Šeherzada – Blogovi i blogerisanje su ga, iz nekog (meni poznatog) razloga POPUŠILI... I to malo žešće! P.S. Ebi ga, slazem se.
MnjRadovic -- Ma, ima tu svacega .....A da je sve postalo oporo JESTE...
POGLAVICA – “hmmm a da nije prezasicenost uchinila svoje, a i godine su tu druze :))
jbga, shta da ti kazhem, slichna stvar i kod mene, za 5 meseca objavio sam 3 posta :)
ali krivicu ne vidim u blogu, vec pre svega u sebi...
Uvek cu imati vremena i rado chitati po blogovima ono shto me zanima, ali kada je pisanje u pitanju, e tu je kod mene lenjost jacha od bolesti :)”
Webman – Iskoristicu Vase KOMENTARE da napisem novi post. Nista drugo mi ne preostaje...”

[DRUGI DEO]

Pessimus - djesi bolan Webe, blogeras, blogeras :P
Webman- Pess, nemoj molim te da pominjes TU rec... Odmah mi ospice prekriju celo telo, i to je veoma bolno...
PESSIMUS---- okay, sorry :) ja posjecujem samo jedan blog i to je to
HERMES--- Umoran od anonimnosti blogovanja...
Webman- Ja ih Pess posedujem na desetine... tako da nisam vise Webman vec Blogman. Bolje bi mi bilo da promenim nick name na vreme... Ali, sada kada sam odlucio da ne blogujem vise, mozda i ne treba da ga menjam? Hermes, ja sam kompletno umoran od blogova, a ne samo od te jedne znacajeke -- anonimnosti...
PESSIMUS - uu webman-e pa zasto deset blogova pobogu, stjasno sto bi reko moj profesor ludi.
SETWAH - Krljaža!
Arjuna_stromentato - Tako je. blogovi suck, nikad ih se nisam ni htio prihvacati. tako je, "sneg" ide po svima nama u ovo doba godine...
Webman - A sto?! pa ne bavim se ja samo knjizevnoscu! jedan posvetim svojim pricicama, drugi svom rodnom gradu, treci svojoj bivsoj EX-YU drzavi itd....
PESSIMUS - Aaa pa dobro onda :) ja mislio sve posvecujes knjizevnosti, to ne bi valjalo, ja bih recimo napravio jedan o horror filmovima, ali vec ih ima na sttotine i stotine, pa mi nije interesantno ali uopste :P
TEA - zašt ja to ne znaam:P?
Webman --- sad kada sam postao anti-bloger glupo mi je da te savetujem da to uradis! Dakle, dobra odluka, Pess!
TEA - JA bila oduševljena nekad davno. mada i danas nakon svog prijezira priznajem par super stvari blogu, ali inače...bzvz navučena
WEBMAN - da, da... "hej blogeri jel Vam zao, rastanak se primakao..." Trash blog pesma iz moje mladosti (i naravno iz mog rodnog grada - KG-a)!
PESSIMUS - :)
Webman --- "rastanka mi zao nije... " :)
PESSIMUS- i ne trebal, dole sa prokletima!
WEBMAN- Tako je, Pess! Go down!

posted by Zee Webman at 13:54 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
20.7.2009
Blogerisanje


E, da mi je neko rekao da će mi jednoga dana blogerisanje postati takav šit i napor, ne bih mu verovao.
Odgovrio bih mu -" Ma, to je cool! Ti ne znaš o čemu pričaš!
Ja baš uživam da blogerišem! Zašto to neko nije mnogo ranije izmislio?! Eto, toliko sam propustio u svom životu...
Zato ću SADA svakodnevno da blogujem... otvaram nove blogove... smišljam nove nick nejmove..."
Međutim, to vreme je prošlo. Više ne postoji! Blogovi i blogerisanje su ga, iz nekog (meni nepoznatog) razloga POPUŠILI... I to malo žešće! Do kraja! Do pikavca!
Blogovi su postali najobičnija PUŠIONA...
Tako, to sam hteo da vam kažem saopštim. Možda i među vama ima blogera, pa da znate...
Umoran sam, veoma sam umoran...
I kao da sneg pada po meni, i pokriva me...
Udaljuje me od svega...
posted by Zee Webman at 15:29 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (4) | Posalji komentar
17.7.2009
Priča traži pisca


Povest o Nepoznatom i Kragujevcu ispunjava važan uslov: ona je moguća, ili već postoji u nekom pojavnom obliku. Sve ostalo će biti neuporedivo teže. Nepoznati ne samo da je trebalo da bude junak pomenute priče već još nešto mora da uradi: da je ispiše. I to bukvalno, a ne figurativno, u stilu: "Hodajući ulicama Kragujevca Nepoznati je ispisivao svoju životnu priču..."
U njegovom slučaju, uloge junaka i pisca su se pokazale kao neodvojive. Ako ne prihvati ulogu pisca, neće postojati ni kao junak. Naravno da to nije želeo: ko bi nešto slično želeo?
    Lagodnija pozicija bi bila da se Nepoznati kreće ovim svetom, Srbijom i  Kragujevcom, a neko drugi o tome da piše. Neko ko je spreman da potroši  komad života beležeći sve što Nepoznati čini i šta mu se dešava. Takva osoba nije postojala. Bar ne u njegovoj blizini. Ljudi iz okruženja su bili okrenuti prizemnijim zanimanjima koja su, za razliku od  idealističnog posla pisanja, donosila novac. A novac je pokretač svega!
Nepoznatom ništa drugo nije preostalo nego da preuzme ulogu pisca. Priča se neće sama ispisati, i potrebniji joj je autor nego glavni junak.
posted by Zee Webman at 14:41 | in:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
15.7.2009
G-din iz Australije i g-đa iz Las Vegasa


Nepoznatom je jedno vreme pisao stariji gospodin iz Australije. Pročitao je njegovu priču na Net-u, i javio se: “To je upravo ono što bi trebalo da bude prisutnije na Internetu...”
Dobro formulisana rečenica, pomisli Nepoznatipisac! Možda se i Australijanac bavi pisanjem? Trebalo bi njegovo ime ukucati u Google, i videti šta o njemu ima na World Wide Web-u...
    Ili mu piše riba… Riba?! Otkud ta reč?! Neprikladna je! Ta gospođa, sigurno, ima sedamdeset godina, i nije nikakva riba već, na primer, g-đa Metuzalem! Kako bilo, ex-Kragujevčanka se imejlom javlja iz Las Vegasa:
    “Gospodine Nepoznati, i ja sam iz Kragujevca. Da ne dužim: radi se o fotografiji pored Vaše priče na sajtu posvećenom našem gradu. Na njoj je prikazana ulica u kojoj sam provela detinjstvo, mladost... Zato bih Vas  zamolila ako imate još takvih fotografija da ih pošaljite na moj imejl!
    P.S. Recite mi da li ste i Vi stanovali u toj ulici i ako jeste: kada? Koje godine? Možda se poznajemo ili smo se družili?”
    Nepoznatipisac može da pročita odgovor svog junaka:
    "G-đo iz Nevade, nažalost ne posedujem fotografije na kojima je ulica Vašeg detinjstva. I ovu je postavio vebmaster sajta, a ne ja.
    Za razliku od Vas, ja nikada nisam stanovao u ulici koju pominjete, i ona za mene nema većeg značaja od bilo koje druge kragujevačke ulice. Zahvaljujem što ste se javili. Pozdrav Vama i prestonici igara na sreću - Las Vegasu!
Nepoznati"
    Nepoznati je u imejlu propustio priliku da g-đu Metuzalem pita da li je nekada prisustvovala koncertu Elvisa Prislija budući da je on često nastupao u Las Vegasu... Takva šansa se ne propušta, pomisli Nepoznatipisac. Jer ako se propusti, onda... Onda... Hm, nedostaju mu reči. Baš je zaribao, kao i njegov junak.
Ma, nije važno...
posted by Zee Webman at 12:50 | in: proza
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
7.7.2009
U autobusu


- Ti definitivno nećeš u Kragujevac?
- Nemam kad – ravnodušnim glasom je odgovorila devojčina prijateljica i izašla iz autobusa.
Nepoznati je seo na prazno sedište. Razmišljao je da li devojci koja je do njega sedela kaže kako bi bolje zvučalo da je poznanicu upitala: Ti sigurno nećeš u Kragujevac? i da je ona odgovorila: Nemam vremena.
Kako bi ona reagovala? Da li bi pomislila da je to njegov način udvaranja ili da je otkačen? Nije izgledala previše atraktivno. Ipak, Nepoznati je o njoj nešto saznao: da je iz Kragujevca i da namerava, uskoro, tamo da otputuje... Verovatno u posetu roditeljima.
Iz devojčinog razgovora sa prijateljicom, Nepoznati je saznao da studira dok je prijateljica za sebe rekla da je zaposlena.
Dve drugarice iz detinjstva, školskih klupa.
Da li je i njihov rastanak sa Kragujevcom konačan kao što je to njegov?

posted by Zee Webman at 09:53 | in: proza
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
26.5.2009
Ko je ovde lud?!

Odgovor bez zadrške i in medias res jeste: Webman! Pored toga što je potpuno lud, on i miriše, oseća se, na naftalin. A inspiracija mu je na nuli. Šta, onda, Webman treba da uradi i, ako je moguće: što pre? Da se skloni, napusti „Megalomaniju“ koja je više „Megalomljava“ nego to za šta se predstavlja.
Reči koje bi još mogle da se upotrebe i začine napisano jesu: šund, cenzura i komesari u kožnim mantilima. Aveti prošlosti... Udba i Ozna... CIA i KGB...
Pominje se i vezivanje za radijator za šta bi mogle da posluže žice od bas gitare. Jedan momak sa „Bundolo“ sajta je spreman, kako on to kaže: „da ih donira“.
Zaključak: nije lako biti Webman! Ali, mora se! Neko u "Megalomaniji" mora da bude i Webman! Kao protivteža Setwahu.
posted by Zee Webman at 14:46 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
21.5.2009
Slatki zaborav
Put u istoriju i kroz istoriju jeste put u prošlost, Arjuna. Put bez povratka. Sva ta imena koja pominješ: S. Pribićević, dr. Laginja, Mirković... Šta sa njima?! Zaboraviti ih, zaboraviti... Prepustiti zaboravu... Potpunom zaboravu. Slatkom zaboravu.
„Megalomaniju“ zanima budućnost. Ona se njom hrani. Webmana zanima neposredna budućnost: sutrašnji dan, na primer. A Setwah strpljivo čeka da prođe hiljadu godina.
Tada će on biti na svome i sa svojima. Nas se neće ni sećati. Prepustiće nas zaboravu.
Slatkom zaboravu...
posted by Zee Webman at 14:09 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
14.5.2009
Kastrirani grobari sa Grenlanda

Da li će Arjuna uskočiti u ovaj voz: seksualni voz? Da li je to tema za jednog filozofa? Ja mislim da nije, i zato je bolje da ostane po strani. Da se ne meša.
Tihe i glasne: osnovna podela. Tako tvrdi Setwah. Ja ih ne bih delio. Pre bih nad njima izveo matematičku operaciju sabiranja: „tihe“ plus „glasne“ jednako sve žene sveta!
Šta sa njima? Smestiti ih na jedno mesto. Na primer, na ostrvo Grenland. Šta bi one tamo radile? Umirale od dosade. A i bukvalno bi umirale. Znači, bili bi neohodni grobari da ih sahranjuju. Tako da bi se, pored žena, na Grenlandu nalazio i izvestan broj muškaraca – grobara. Kastriranih.
Oni bi i tihe i glasne žene sahranjivali u zaleđenu grenlandsku zemlju.
Na Grenlandu bi i tihe i jedne i druge postale - tihe. Vrlo tihe, smerne. Zaboravile bi šta reč seks i znači...
posted by Zee Webman at 13:32 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
7.5.2009
Ljudi samoće
Ni ja ne mogu da budem sam. Plašim se samoće. I zato sam neprestano na Inernetu. Nije važno da li me stranica koju sam otvorio zanima, da li ću je pročitati... Ali onlajn sam! Tu su svi! Sa druge strane svetslucavog ekrana...
posted by Zee Webman at 15:46 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
2.5.2009
New religion

Kada se jedna religija istroši, najbolje je izmisliti novu, primereniju vremenu.
To i Setwah radi: kutenadvazija bi trebalo da bude nova religija...
U stvari, njemu "Megalomanija" i služi da bi promovisao svoju novu religiju, a ne, na primer, da bi konačno postao pisac. Romansijer. Pa, makar, za početak, samo kao koautor jednog književnog dela.
Webmanu je od početka "Megalomanije to jasno. Ono što je njemu cilj, Setwahu je samo sredstvo. Naravno da će to uočiti i čitaoci "Megalomanije". Setwah ih neće prevariti, prodati im rog za sveću...
posted by Zee Webman at 10:41 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
29.4.2009
Paralelni svetovi

Postoje različiti svetovi, Setwah. U tvom svetu možda jeste potrebno, nepohodno, pročitati Tvenovu knjigu? U mom, ta knjiga još nije ni napisana… Ne postoji, kao ni Mark Tven! Za njega, prvi put čujem! U mom svetu, on je možda pisac iz budućnosti, a ne iz prošlosti? Pošto je budućnost neizvesna, pitanje je da li će u mom svetu napisati “Tajanstvenog stranca” ili neke druge knjige. Ja to neću doživeti… Marka Tvena tek čeka rođenje…
Ne znam kakav je slučaj u svetu Rogue Echo: da li u njemu Tvenova knjiga postoji? Na to pitanje ona će morati da odgovori.
Setwah, ako misliš da ne smem da zakoračim u ludilo, varaš se. Smem! I zakoračiću, ući ću u njega... I u meni postoje zrnce megalomanije. Malo, sitno, kao zrno peska u pustinji, ali ima ga, postoji!
Titulu „tajanstveni stranac“ ću, ipak, zadržati. Neka mi se nađe u mom, paralelnom svetu...
Ne poznajem Vas! Ni tebe, ni Rogue Echo...
Niti sam Vas ikada poznavao...
posted by Zee Webman at 12:14 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
27.4.2009
Poza mislioca


Poza mislioca jeste stanje ozbiljnog promišljanja o ozbiljnim stvarima. Mnogo toga je u igri kada mislilac misli. Kada (konačno) dobro razmisli i o nekoj vrhunskoj misli odluči, on smišlja kako će, i na koji način, sa ljudima da je podeli...
Inteligencija jeste teret koji se mora ozbiljno podneti. Svi veliki mislioci su bili svesni sebe kao takvih. Zato je Kantu bilo potrebno jedanaest godina da napiše „Kritiku čistog uma“...
Poza mislioca je patos ozbiljnosti. Ona je svest o nečemu veoma važnom, o čemu treba temeljno misliti jer misliocu istine nikada nije dovoljno...
Istina i njen umetnički prikaz su klizave gliste. Evo šta je Roden rekao o takvim glistama:
„Ono zašto on misli, nije samo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, raširenim nozdrvama i stisnutim usnama, već i u svakom mišiću njegovih ruku, leđa i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstima.“
Upravo na drugoj strani, u drugom svetu, se nalaze junaci knjige „Megalomanija“ Webman i Setva Kutena: na tropskoj plaži, u hladu palmi, u polusnu...
Kasno je popodne, i sve je bezbrižno...
Ne znam kako to da objasnim?! Lenj sam da mislim, lenj za formu, mudrost i poentu jer kada bi se potrudio da mislim izgledao bih kao ona zgrčena budala koju je izvajao Ogist Roden... Možda bi trebalo napraviti repliku „Mislioca“, ali "izlivenu" u karbon fiberu umesto u bakru?
To sam želeo da kažem... To sam i rekao...
posted by Zee Webman at 13:05 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
25.4.2009
Samoproglašeni administrator

Ponekad se i tako nešto dogodi: grupa na Facebooku ostane bez administratora.
Postoji grupa, kao i nekoliko članova, ali Administrator je odlučio da odustane od dalje avanture...
Da li je to kraj grupe? Da li se ona se gasi, nestaje, kao i sećanje na leto kada se gluvarilo u gradskom Parku na kraju grada...
Ti tinejdžeri (slučajno?!) iz mog rodnog grada: možda su upravo te godine maturirali ili nisu imali novca da odu na letovanje, i Grad im je bio SVE! APSOLUTNO SVE... Taj srpski grad, i meni dobro znan...
Mogu Vam reći kako se grupa zove: Sreten Mladenović Mika 1916-1942. Ispisane godine jesu godine rođenja i smrti S. M. Mike narodnog heroja. Nije ih imao previše: dvadeset i šest.
Nešto je značio u jednom vremenu. Međutim, TO vreme se istrošilo, i u NEW AGE-u ON ništa nije značio. Neko je procenio da su ideali ua koje se S. M. Mika borio i umro bili LAŽNI.
Zato niko nije vodio računa o njegovoj bisti u Velikom gradskom parku... Kao u priči o "Tužnom princu" Oskara Vajlda...
Tako sam i zato postao administrator Mikine grupe na Facebooku...
Grupe koja je isfurala svoj fazon, svoju svrhu, i može mirno da se ugasi, nestane.
Sada kada je dobila administratora i nekoliko novih članova možda će živeti još neko vreme?
Možda…
posted by Zee Webman at 08:42 | in: info
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (1) | Posalji komentar
24.4.2009
Karbon-fiber roman
U ljudskoj istoriji je bilo puno primera megalomanije. Možda i previše?
Webmanov i Setwahov megalomanski projekat jeste književno delo, roman, naslovljen sa „Megalomanija“. To je građevina koju oni stvaraju, zidaju...
Karbon-fiber koriste u velikim količinama. Kompletna šasija Megalomanije je urađena od karbon fibera.
Zato je, u odnosu na druge romane, Megalomanija izuzetno brza. Možda i najbrži roman koji je do sada napisan?!
posted by Zee Webman at 13:56 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
21.4.2009
Promocija REPRIZA REPRIZE


U četvrtak 23. aprila sa početkom u 19 h u Biblioteci "Milutin Bojić" održaće se promocija romana "Repriza reprize" beogradskog proznog pisca Z. ILICA.
Sad neko ce se zapitati: to je u redu, ali kakve veze sa tim ima bloger Kralj Pajaca?
Njegov odgovor je: "Pa, ima!"
posted by Zee Webman at 13:18 | in: info
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Posalji komentar
16.4.2009
MC

Pomislim: kako se ljudi koji su iščezli, nestali, ponovo pojavljuju potpuno iznenada i na najmanje očekivanom mestu.
O MC-u se radi. Kada smo se Setwah i ja pronašli na Internetu, i MC je bio u blizini. Neprimetan, u svom svetu... Čak su on i Setwah imali sukob. Beznačajan. MC je napisao „Hvala, gospodine“, i Setwah je poludeo. Kakav gospodin, kakve trice i kučine! Šta me tu zajebavaš?! Nemoj sa mnom da se kačiš!
Međutim, MC je mislio tako kako je i napisao. Nije tu bilo nikakvog cinizma, želje za provokacijom.
Ali, MC je za Setwaha bio potpuno nepoznat. Za razliku od mene, o njemu ništa nije znao.
MC i ja smo se godinama već sretali na Net-u, putevi su nam se ukrštali i respektovali smo jedan drugog.
I onda je u „Megalomaniji“ iskrsla tema – Palmotićeva broj 37. Setwah se setio septembra 1993. godine i svog boravka na toj adresi.
Ispostavilo se da je MC jedno vreme radio u ustanovi koja se nalazi na toj adresi. Njegove radne prostorije su bile u podrumu. Ispalo je da je to nabezbedniji deo Palmotićeve broj 37.
Ako bih nekada kročio u tu zgradu, odmah bih otrčao u podrum. Jedino tamo bih se osećao sigurno.
Kolika je samo hrabrost bila potrebna odlaziti svaki dan na posao u tu zgradu?
posted by Zee Webman at 09:20 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar
14.4.2009
Waiting for a... Webman

Nepojavnost je sve više u modi.
Poslati svoju manifestaciju u ovaj svet u kom su milijarde i mlijarde konzumenata tvoje emanacije jeste COOL...
Za primer uzmimo GORILLAZ! Već treći album imaju potpuno isti interfejs: animirane likove koji umesto njih nastupaju. Urbana treš atmosfera je dovedena do megalomanske savršenosti...
Treš je u odnosu na prošla vremena izgubio samo svoju lošu reputaciju, ali to je i danas POGONSKO GORIVO onoga što se zove COOL!
Uđi u nagual, postani cool! Pridruži se svojoj prirodnoj ekipi: Supermanu, Batmanu, Megamanu, Bannanamanu...
Svi oni dolaze iz "nečeg trećeg".
Hajde, pojavi se!
posted by Zee Webman at 15:10 | in: Megalomanija
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (0) | Posalji komentar