17 March 2007

Izgubljeni snovi...

I dan danas ponekad se pita da li je to bio san ili java...
...u odgovor nije sigurna...

...a i kako bi bila?!

Sve izgleda tako nestvarno, tako nerealno...
...a ipak se seca svakog pogleda, svih pomesanih emocija...

Bilo je leto.
Noc.

Jedna barka ljuljala se u ritmu talasa izmedju dve obale.
Bila je ona. I on.
Nema obecanja koja se nikad nisu ostvarila...

Gledali su zvezde...
...trazili Kasiopeju...
Vec tad znala je da ce to zvezdano slovo zauvek biti simbol
onoga sto osecala je...

Bio je njen, koliko svaciji...
Bila je njegova, koliko nicija...

Mnogi su i pre i kasnije pokazivali joj zvezde...
...pokusavali da dohvate joj jednu sa neba...
Nije se obazirala.
Za nju, zvezde su sijale tu noc.
Sve predhodne i naredne, sijaju za nekog drugog.

Zemlja se okrece. Jednog dana, ponovo ce biti red na nju...

Za sad, zivi neki drugi zivot...
S vremena na vreme pita se kojim morem plovi...
...cimne ga iz nostalgije, zelje da bar na tren oseti se ponovo
i sigurno, i voljeno, i kao jedina zena na svetu, makar to bila cista laz...

...i ceka... jer zna, da ce nakon sat, dva, mozda tri-pet, u zavisnosti
od vremenske zone u kojoj se njen mornar nalazi, stici taj sms,
odgovor na tajne zelje, izgubljene nade...
I po ko zna koji put ponovo ce citati sa ekrana...

"Pa sta radi moja najdraza vjestica? Kako si cica-maco?"

ni ne razmisljajuci da je to vec
verovatno dodato u templates... :(