Povećanjem CO2 nastaju velike klimatske promene širom naše planete. Kako se Zemlja sve više zagreva, ona postaje vlažnija.Velika količina vlage i gustina vazduha izaziva još snažnije oluje i kada pada kiša ona izaziva poplave. Toplije i vlažnije vreme izazvano globalnim zagrevanjem stimuliše rast močvara. Bakterije koje žive u takvim sredinama su glavni izvor metana pa će lančano doći do povećanja vlage u atmosferi i samim tim proširenja močvarnih područija.

Sve češće se dešavaju velike poplave koje se pojavljuju tamo gde do sada nisu zabeležene.Lančanu reakciju koju izaziva destruktivnu klimu širom sveta izazvali su ljudi!!!!

Često se pitam zašto?!!! Zašto ljudi toliko uništavaju prirodu?!!! Pa zar je toliko teško čuvati sredinu u kojoj živimo!!!

Onda kada čovek razmišlja o životnoj sredini,kada počne da je čuva i da se oseća njenim delom,kada se budi savest i prerasta u ekološku etiku, može se govoriti o zaštiti životne sredine. Mnogobrojne čovekove aktivnosti iz  današnjeg života poremetile su prirodnu ravnotežu i izazvale ekološku katastrofu!!!

Kako je ljudska nemarnost prešla sve granice. Da li ljudi imaju predstavu zašto služe kontejneri, korpe za smeće. Baš je jeziv prizor videti divan park pokriven smećem. Umesto da park krasi zelenilo, krasi ga gomila smeća.I niko ništa ne preduzima.

 Od pojave čoveka na Zemlji pa do današnjih dana zemljište je bilo, a sigurno će i ostati osnovni i nezamenljiv resurs proizvodnje hrane.

Međutim pogrešno bi bilo svesti ulogu zemljišta samo na zadovoljenje nekih osnovnih potreba čoveka. Zemljište je uslov opstanka ne samo čoveka već i mnogih drugih organizma na Zemlji.

Zagađivanje zemljišta u procesu proizvodnje hrane moguće je na više načina.Pre svega zagađivanje može nastati đubrenjem, navodnjavanjem(vodom u kojoj ima opasnih i štetnih materija) kao i primenom zaštitnih sredstava pri skladištenju i čuvanju poljoprivrednih proizvoda.

Širom zemljine kugle ima primera potpunog uništenja zemljišta i to na širem prostoru. I u našoj zemlji ima mnogo prostora pod goletima, koje predstavljaju površine uništenih zemljišta.

Da li će se nešto preduzeti po tom pitanju da se zaštiti zemljište? Koga interesuje zdrava životna sredina, važno je da se prirodna bogatstva koriste za sopstvene potrebe...

A koliko će to fatalno  biti po živi svet!  Vreme će pokazati svoje... Ako se našto ne preduzme!!!

  Destruktivne klimatske promene mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. Povećanje temperature u kombinaciji sa vlažnim vazduhom prouzrokuje razna oboljenja ljudi.Narušena ekološka ravnoteža, smanjenje prinosa i proizvodnja hrane direktno ili indirektno utiče na ljudsku populaciju. Usled velike zagađenosti, poplave dolazi do pojave raznih zaraznih bolesti,povećanja broja alergija i drugih respiratornih bolesti.Neka područija će lakše a neka teže biti izložena ovim promenama.Najteže će biti pogođene siromašnije zemlje.Pošto su deca i stariji ljudi najneotpornije na ove promene, oni će biti i najugroženiji.Ni jedna vrsta na našoj planeti ne ugrožava svoje potomke kao što to čine ljudi.Možda je ljudska rasa intiligentna za razvoj tehnike, ali je jako "glupa" za opstanak svoje vrste jer samouništenje na ovoj planeti mogu izazvati samo ljudi.

Kako je čovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. Činjenica je da tamo gde se pojavljuje čovek dolazi do zagađenja prirode i promene u ekosistemu.

Osvajajući najveće planine na svetu Himalaje, planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zagađujući okolinu. Taj otpad najčešće zatrpa sneg pa na planini ima  više slojeva raznog smeća koje se ne vidi. U nižim predelima u toplijem delu godine, dolazi do otopljavanje snega i tada se najčešće otkriju tragovi čovekovog nemarnog ponašanja prema prirodi.

Dobro je što čovek osvaja daleke krajeve i što proširuje svoje znanje, ali usput mora da vodi računa da ne uništava prirodna bogatstva i da je sačuva za buduća pokoljenja, jer kad se sve zagadi naši potomci sigurno neće da se popnu na vrh planine koja je puna otpada da se nadišu čistog vazduha.

Zdava voda za pice sve vise ponestaje!!! Sve je zagadjeno!!! Naravno, potrudili se maksimalno da doprinemo tom zagadjenju voda! Svaki bunar koji se busi je bakteriloski i hemijski neispravan. Analiza vode uglavnom pokazuje velike kolicine nitrata i nitrita. Pored toga i teski metali nepovratno zagadjuju reke!!! "Voda je izvor zivota na zemlji i moramo je sacuvati"! Od nas zavisi sta cemo da ostavimo nasem potomstvu. Mislim da je krajnje vreme da nesto konkretno preduzmemo, da spasimo izvore zdrave vode! Mozda bi velike novcane kazne pomogle da se zaustave zagadjivaci, jer i pored tolike price da nesto treba uciniti svi ostaju nemi i nezainteresovani. Ako i to ne pomogne, pred nama je neizvesna buducnost!!

Zdrava voda za pice?    Bilo jednom u Srbiji...

1986. godine u Cernobilu je doslo do havarije nuklearne termoelektrane. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora iscurela je ogromna kolicina radiaktivnosti. Svet je bio u soku. Bilo je poginulih , ali i onih koji su bili ozraceni radiaktivnog izotopa. Za mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa.Veliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom.To je bila ekoloska katastrofa koja je imala ogromne posledice.  Dugo godina posle havarije deca koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. Neverovatno je kako ljudi mogu unistiti planetu svojom nemarnoscu. Mi nemamo rezervnu planetu i zato moramo sacuvati ovu od zagadjenja i totalnog unistenja.

Na kraju se pitam: da li je covek nesto naucio iz ove katastrofe? Sumnjam.

Iako je borski kraj priroda obdarila velikim lepotama i cistim vazduhom, ljudi su se potrudili da je zagade i uniste.Pored razvoja teske industrije u tom kraju, ljudi se jos bave prodavanjem zdrave hrane, verujuci da njihovi okolni zagadjivaci ne uticu na njihove proizvode. Ali u prirodi je sve povezano i zavisi jedno od drugog. Tokom prerade rude dolazi do oslobodjenja stetnih materija sumpora (s), arsena(As)..... i one iz atmosvere padaju na zelene pasnjake. Travom koja je puna otrovnih materija hrane se zivotinje. Unose se ogromne kolicine stetnih materija i one se akumuliraju u mleku. Tokom prerade mleka i proizvodnje mlecnih proizvoda teski metali i dalje ostaju. Proizvodi se prodaju kao zdrava hrana, pa jos ako je sa planine onda je to jako dobar proizvod.

Posle svega zar nije smesna recenica kad majka kaze sinu: "Jedi sine, sir je zdrav"!!!

 

Zagagjena voda, neregularni nacini ribarenja, porast temperature i kiselost mora su najveci neprijatelji korala. Unistavaju ih ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi,najvece strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. Na zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti bolescu od koje gube boju i umiru.

Danas se nalaze na listi ugrozenih vrsta i preti im nestanak, sto bi dovelo do dramaticnog poremecaja ekoloske i bioloske ravnoteze. 

 

            Pre oko 65-70 miliona godina na prostoru sadasnjeg Meksika u oblasti Jukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastrofu. U blizini pada od udarnog talasa velike jacine, sva ziva bica nestala su u trenutku. Preziveli su kasnije umirali teskom mukom. Zemljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna flora.

           Posle udara meteorita u atmosferu je doslo do izbacivanja ogromne kolicine pepela koje je izazvalo hemijsku reakciju,  zaokruzivsi celu planetu. Na zemlji je padala sumporna kisa. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivih bica na celoj planeti. Bila je to spora i teska smrt. Sva ziva bica su povezana lancemm ishrane, zavise jedna od drugih i izumiranjem jedne vrste, nestaju i ostale. Nestale su citave vrste koje su tada vladale zemljom. Bila je to velika planetarna katastrofa. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa pa se moze reci da je to prirodno kosmicko zagadjenje nastalo od udara meteorita.

Ovo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve moze da se desi kad se zagadi i poremeti atmosfera.    

Sve se vise prica, sta je najveci problem kod pojave staklene baste. Poznato je da emitovanjem ugljen dioksida u atmosferu, koju izaziva covek razvojem teske industrije i zagadjenjem , stvara efekat staklene baste. Tada dolazi do ostecenja ozonskog sloja koji stiti ziva bica na zemlji od kosmickog zracenja. Atmosfera se vremenom sve vise zagreva, lednici se tope, nivo mora raste. Tu nastaje veliki problem koji moze pogubno da utice na ljudsku civilizaciju. Golfska struja koja kruzi i zagreva planetu , jednog dana moze biti prekinuta. Kako? Poznato je da se ona krece samo kroz slanu vodu. Kako covek sve vise zagreva atmosferu, dolazi do otopljavanja polarnih kapa, vecih priliva slatkih voda u okean i na taj nacin moze se prekinuti prirodni tok cirkulacije toplote koja kruzi zemljom. Nastalo bi ledeno doba. Ljudska civilizacija bi samim tim bila u velikoj opasnosti. Planeta je pronasla nacin kako da se brani od preteranog zagadjenja. Ali ona ne moze sve sama, u tome joj i mi moramo malo pomoci. Red je na sve nas da pronadjemo nacin da vise ne zagadjujemo planetu i zastitimo sebe od unistenja.       

Da li su ljudi svesni da svojim negativnim uticajem na sume mogu unistiti nase jedine fabrike kiseonika! One se seku za razlicite potrebe. Unazad nekoliko decenija osetio se trend nedostatka dovoljno kvalitetne gradje na trzistu. Svojom delatnoscu i nacinom zivota covek zagadjuje prirodu.  Zagadjene cestice se preko fabrickih i drugih dimnjaka izbacuju u atmosferu. Izgradnjom velikih energetskih postrojenja covek sagori milione tona fosilnog goriva. Kapaciteti za proizvodnju kiseonika neprekidno se umanjuju kao i  povrsine pod sumom. Sacuvajmo sume.... One su nam neophodne za opstanak covecanstva!!!!!!!!  

Civilizacija je dovela i mnogo problema, izmedju ostalog i veliku kolicinu otpada i zagadjujucih supstanci. Zato je danas, opravdano, čovečanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. Sve se više razmišlja o zdravoj hrani, čistim tehnologijama, zaštiti vazduha, vode, zemljišta i uopšte životne i radne sredine. Razvoj nauke, industrije, saobraćaja, kao i veća proizvodnja hrane, uslovili su promene fizičkih, hemijskih i biloških svojstava vazduha, vode, zemljišta, hrane i svega ostalog što se nalazi u našem okruženju i čini sastavni deo okoline. Sve to smanjuje sposobnost samoregulacije prirodnih ekosistema. Stanje životne sredine u svetu i kod nas krajnje je nezadovoljavajuće i zabrinjavajuće. Zagadjivanje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole , a da bi se životna sredina izlečila i zaštitila, društvo mora da izdvaja znatno više sredstava nego do sada. Ukoliko se te mere ne preduzmu, posledice po čovečanstvu biće nesagledive. Već sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagadjenom sredinom.