Hm?

20.3.2008 -

Jedno od pitanja na koje je teško dati bilo kakav dovoljno opravdavajući odgovor (jer to se pitanje uglavnom postavlja odmah, "sa vrata", što se kaže i to prekorevajućim, optužujućim, pa i svađalačkim tonom) jeste: Zašto pivo nije u frižideru?

Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

4.2.2008 -

O politici i političarima nikada nisam imao lepu reč za kazati ili pohvalu za izreći. Izlizana je već priča da su mi svi isti i tome slično. Ne glasam od osamnaeste i verovatno neću nikad ni glasati. Obzirom da već odavno ne živim na adresi iz lične karte, ne znam ni da li sam upisan u birački spisak. Ubeđuju me ovih dana da proverim. Zbog akcija. Ha! Tek za pare neću da se prijavim, sve i da crknem gladan.

Moje gađenje politikom je prizemnog karaktera i ne sporim da je ljigavost političara glavni razlog tome. Međutim ono što je možda bitnije u mom pogledu na glasanje je moje nezadovoljstvo principima društvenog organizovanja ljudskog nam roda. Da ne dužim, posledica tog organizovanja je glasanje gde se u suštini sve svodi na izbor između dve opcije. Čak se vrhuncem politčke svesti jednog društva smatra "politička polarizacija", znate ono: "sve velike demokratije imaju dve jake političke opcije" i tako to.

Možda je u prirodi čoveka koji ima dva oka, dva uha, levu i desnu ruku i slično, da posmatra stvari dualno. Ali život sam po sebi nije baš takav. Nije crno-belo. Ima mnogo nijansi sive između. A kad uzmete listić i olovku nemate načina da projektujete te nijanse, pogotovu onu koja je vaša, onu koja vas žulja ili koja vas čini srećnim. I verujem da je zabluda da je glasanje, ako ne ništa, onda bar dobar način da se to pokuša.

Na kraju, kada se izbori završe, dobija se jedan pobednik i jedan gubitnik. Ljudska priroda u oba slučaja pokazuje dve svoje veoma ružne osobine. U prvom slučaju to je sujeta, u drugom - zavist. A gde su te dve osobine izražene, tu nema sreće.

Komentara (1) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

1.2.2008 -

U društvu mogu da budem i sa ovima i sa onima. I sa krokodilima i sa pacovima. Tako bi rekli neki, ali ja tu vidim samo ljude, al' da ne opletem sad po ljudima, mani nas... Moje životno putešestvije mi je pružilo dovoljno i jednih i drugih prilika i to mi je drago. Kad me je jednom jedan prijatelj upiatao kako mogu (misleći, naravno na niže slojeve društva nam) sročio sam mu pametan odgovor da samo ako vidiš gde su oba kraja možeš da odrediš gde si ti. On nije uspeo da baš precizno odredi gde je, pa se malo precenio, ali mu drugi veruju. Valjda je to dosta. Ne kažem da znam gde sam ja, ali sam definitivno negde između, u sredini. I to je lepa pozicija jer dozvoljava upravo to da može da se zaviri i vamo i tamo. Pa tako i pre par dana. Prvo me jedni vodaju k'o šeika kojekuda, a ja bih samo da umočim malo 'leba u fondue i zalijem belim vinom, tek toliko da me mine želja. K'o da Srbenda ne zna šta je krkanluk i rakija (he, da od višnje valja rakija, Srbi bi je prvi pravili). Nije im bilo lako, jedno moje njet i ode ohoho parica drugome. Da se ne lažemo, prijalo je i da se nisam ko stoka potucao po aerodromu, jer je JAT naravno kasnio, bilo bi mi baš lepo. Kašnjenje sam obrazložio na taj način što sam uporno tvrdio da je JAT J(Y)ugoslav Air Transport, a da je Serbian, e onda bi tek bilo veselo. Valjda su shvatili... A onda, veče kasnije nas četvorica za stolom od kojih dvojica kriziraju jer je tamo neka otišla u Podgoricu da za pare dočekuje Ruse na aerodromu, teći ispituje koja kombinacija će da ga opije jer od onomad šta god da pije - ne prima se. A pije stalno. I ja koji sam, iako na kraju uspešno ubedio ljude zadužene za moju udobnost da me vode tamo kamo sam se nameračio, ostao željan dobrog fodue-a, patio uz pils lajt, stvarno najbolje i tihu jezu pri pomisli na svu rakiju od višnje koju sam morao da probam. I znate šta? Pitao sam često koji ću ja moj ovde, ali je to mnogo češće bilo u društvu sa krokodilima. Na ono što se događalo sa inima je uglavnom samo savest imala šta da kaže nakon što bi se oporavila od šoka.

Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

25.1.2008 -

He, Buba Erdeljan, podseti me... Nekada sam mislio da svi mi imamo svoju Bubu. Sada znam da je ja nemam. Ne kažem, bilo ih je par nedoprobanih, ali obrisa se to časkom, da ne pričam sad... Medjutim, ima tamo jedna, odavno već nije bitna, ali ipak jedva čekam priliku da joj kažem "šta ti je trebalo to da pođeš za takvu barabu" ili ono, podosta bliže dnu: "gde je sada tvoj princ iz bajke..." Volim zicere, šta ću, jače je od mene. Za sada sam joj samo rekao jedno: "Ti si budala." Prijateljima je to dozvoljeno, makar vas i rasplakali.

Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

24.1.2008 -

Tamo negde sam već komentarisao većinu i prosek i tako neke stvari, pa ne bih sada o tome. Ali, ali, da se ne lažemo, ne volim većinu ni količinu. Iz tih i sličnih razloga nikad nisam gledao niti Beverli Hils, niti Tvin piks, pa ni jos neke serije čijih se imena ni ne sećam. Slični razlozi čine to da me žacne zauzeće "željenog nick-a" na ovim stranicama, ali jebeš ga...

Komentara (6) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link