Kisa..sumorno, tuzno vece...sedim i slusam tisinu i tek ponekad oslusnem kapi kise koje mi kuckaju na prozor, setim se tako bivsih ljubavi, pustim neku baladicu i onda, kad mi je najmanje potrebno, naviru osecanja, niotkuda, samo se pojave i na pregrst tuznih misli me presece i umalo rasplace...setim se tada, u momentu istine, koliko sam puta gresila, nesvesno, svesno,ali nikad namerno povredila meni drage osobe..znate sta je najbolnije? SVE se vraca i to bas onda kad se najmanje nadas! padne mi na pamet decko koji je bio (koliko znam i sad je) ludo zaljubljen u mene,a ja ga gasim, prepricavam drugaricama nase susrete, citam njegove poruke i zajedno mu se smejemo,rugamo mu se, eto tako, radi zabave...a onda , dodje leto, i ja se ludo zaljubim, a on,vec slutite, radi meni isto sto i ja radim ovom liku...eh, sta ti je zivot... i tako ,kisa i dalje pada, suza suzu sustize, vrtim stri cd sa naj baladama i provodim vece pitajuci se gde li je on,moja letnja ljubav,misli li na mene..(a 100% ne misli, znam)nadam se ponovnom susretu...pomozite mi da skrenem misli! kako vi provodite ovo kisno vece? da li i vas, kao i mene istovremeno obuzimaju i ljubav i tuga, i sreca i briga...??

Ljubi vas vasa,

 Maja