Sve nezne rechi sveta

30/3/2008 - Iskrenost

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, na volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic

Permanent Link

26/3/2008 - Spavachi

Budan ja kradem ono što oni sanjaju

Svest o zaboravu
NADA JE LUKSUZ.
Večna noć u krvi
izmišljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim,
ne mogu da se setim.
Zar znam šta sam znao
zar znam šta ću znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno usklađene s prazninom
što pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
što mami iz mene to sunce
i prazninu
pretvara u slavuja,
kad različit od sveta
predeo me tače i pretvori u prašinu.
Al zaboravom svet sam sachuvao
i čuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta
kada vetar duva
i pustoš pomera?
Gde zvezda moja plaha?
Niskosti uzalud čeznu pesmu čitam
na kolenima predeo koji se otvara
u biću u kamenu praznom gde je skita
poslednja zvezda čiji sjaj ne vara.

B. Miljkovic

Permanent Link

24/3/2008 - Sad je srce...

Prosli su dani, godine,
kako si mi rekla vodi me
plakale su noci kisama,
muziku je ubila tisina

Tvoje ime znali su, znali svi
sto su bar jednom sa mnom pricali
dugo nisu dolazili laki sni
nocima su plasili me koraci

A sad je srce stijena
i ne place
ne boji se koraka uvece

Crvena jabuka - Sa...

Permanent Link

21/3/2008 - Svi smo caknuti, to je poenta.. ;-)

Gubim te.
Još si samo ti na mojoj strani,
ali kao da kažeš
’’Zar sam ne vidiš? ’’
Uplašen sam, bežim
i svaka svetlost ka kojoj poletim
sprži mi krila.
I zato lutam, tražim i gubim.
Gubim te,
a ljubav i sreća i jedan deo života i mene
zauvek nestaju.
Ali sve je ples i igra,
sve je umetnost i život,
sve je radost i poštenje
i svi smo mi pomalo ćaknuti.

Permanent Link

19/3/2008 - Noc mi te duguje

Dolazi noc.Gasi se dan.
A nocu sve se chuje.I svaka pjesma truje.
Noc mi te duguje...
Nocni sam chovjek,nocas i dovjek...
Zbog tebe...
A sad za sve,Cigana dva.
Jedan da zhivot psuje,drugi da povjeruje.
Noc mi te duguje...
Takav sam chovjek,nocas i dovjek...
Zbog tebe...
Zbog tebe,kucacu,lupacu ljudima na vrata...
Budicu ulicu,pjevacu svima iz inata...
Reci ce:'Opet je popio,vidi ga kako se ubio.
Opet je vrata poljubio'...
A ja,pijan...A nisam popio.
Ni kapi,neka se chuje.
Ni kapi,ko da mi vjeruje?
A jesam...Ja rusvaj pravio.
Pravio,evo ga,tu je.
Jesam,jer noc mi te duguje...

16/3/2008 - Mili , najmiliji moj ;-)

Mili moj, kako nisam prije shvatila
Ko mi je one tajne šifre na mom putu pisao
Ne, ja k'o glupača sam za drugim vidno patila
A ti si bio onaj rubac što mi je suze brisao
O, mili moj, onda si rek'o da me voliš
Ja sam te gledala pogledom neoštrim
Kao, ko je ovaj ovdje
Al' to te nije spriječilo da me jako, strašno poljubiš
I meni dođe, fala bogu... da i ja tebe poljubim

Jer ti si bio moj princ kad sam bila mala
Tebe lako voljet, tebi sebe sam dala
Da me čuvaš, da me maziš
Da me paziš, da me ljubiš
Da me ljubomorno gledaš
Da me nikad nikom ne daš
Mili moj, sad bi se s tobom malo ljubila
I ispod tvog ramena učulila

Mili moj, dok svira lagano muzika
Tu, u krevet kraj mene, se polako ušuljaj
O, pa mi šapni razne stvari
Pa radi što je logika
Jer samo ti me činiš ženom
Ženom lijepom, nasmješenom

Mili moj, da se nismo sreli, stvarno bila bi grjehota
Jer sada znam da te volim, znam da te volim
Znam da te volim...

Severina

14/3/2008 - Illusion

Dragana Konstantinovic - Iluzija

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...

Permanent Link

10/3/2008 - Josh jedna u nizu...

Balada

Ohridskim trubadurima

Mudrosti, neiskusno sviću zore,
Na obične reči više nemam pravo!
Moje se srce gasi, oči gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Što je visoko iščezne, što je nisko istruli.
Ptico, dovešću te do reči. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tuđem smo srcu svoje srce čuli.
Isto je pevati i umirati.

Sunce je reč koja ne ume da sija.
Savest ne ume da peva, jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noći, tim crnje. Upamti
Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Kad mastilo sazre u krv, svi će znati
Da isto je pevati i umirati

Mudrosti, jači će prvi posustati!
Samo nitkovi znaju šta je poezija,
Kradljivci vatre, nimalo umiljati,
Vezani za jarbol lađe koju prati
Podvodna pesma javom opasnija.
Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati
Da zameni poljubac što pepeo odmara.
Al niko posle nas neće imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva.
Jedna strašna bolest po meni će se zvati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Isto je pevati i umirati.

Branko Miljkovic

Beethoven Romance...

Permanent Link

7/3/2008 - Pitanje je sad...

Sami smo, čudno, sebe lagali
misleći da smo se bezgrešno davali.
Za ljubavlju smo pravom tragali,
a odvojeno spavali.
Svako je poneo svoje snove,
pravo na suze i na smeh.
Da li smo spremni za ljubavi nove
il' bi i one bile greh?

JELENKA SREĆKOVIĆ

Permanent Link

2/3/2008 - Josh jedna omiljena...

UZALUD JE BUDIM

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedu prstiju
budim je zbog reci koje peku grlo
volim je ušima
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove
ovde
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja ce možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedu
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protice ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice
u pesku
Ako nije tako, odsecite mi ruke,
i pretvorite me u kamen...

B.Miljkovic

1/3/2008 - Malena moja ptico

Seti se...
otishao si onda kada je u Beogradu
koshava kidala lishce vec ostarelog drveca.
Na tvojim krilima ostale su zapisane sve moje pesme
i tvoje ochi su odnele moje vidike
i deo moga srca je negde sa tobom,mladosti moja.
Jedina moja ptico...
znash da je tvojim odlaskom u mojim ochima zaiskrila tuga?
I plakala sam bez suza...i trchala sam bez cilja
trazila te i neobjashnjivo volela..
znala sam da cesh ponovo doci !
Ptico mladosti moje,
ja te josh uvek volim, ja te josh uvek trazim
jer niko sem tebe ne ume, da shvati druga razmishljanja,
i niko ne voli gorchinu mojih stihova..niko u mom liku ne vidi znachenje..
A da si ti tu...
znash da bismo zajedno plakali...i smejali se...
pisali poruke na krilima vetra, i slushali uspavanku zrikavaca...voleli zivot !
Zashto ne dodjesh prijatelju moj?
Mozda bi nova jutra dobila staru rumen...
A sada?
Sada je sve sivo, mladosti moja..sve je tako nejasno i belo
chudno, neostvarljivo...neobjashnjivo...
Malena moja,
ti si jedina shvatila da neko mora ipak biti tuzan
u danashnjem svetu izoblichenosti,
ti si razumela poruku srca i dalekih svetova..
da ce jednom biti bolje...
Zeleli smo ti i ja...za nas ...za sve ljude...
a mnogi su se smejali, i njihovi izveshtacheni osmesi,
govorili su o nepostojanju ljubavi i lepote...
Mladosti moja,
niko sa mnom ne ume da pricha o ljubavi i prolaznosti,
i nema vishe one kroshnje starog bresta pod kojim smo snivali...
nema ni onih ochiju, boje proleca ...koje sam volela, a ni sama nisam znala zashto !
Mozda bi ti, jedina moja, mogla da mi to objasnish...
jer ne znam ni zashto tebe volim, bash kao i te ochi...nikada vishe moje...
Malena moja ptico...dodji !
Ti morash doci !
Ti koja znash velike tuge i male radosti...,
ti koja se smejesh mojim osmehom i plachesh mojim suzama..
znam...doci cesh, malena moja ptico...
onda kada vishe ne budem mogla sama..onda kada vishe ne budem ziva...
na neko zapushteno seosko groblje...kada oko mene bude kruzila istina
o jednom nemilosrdnom raju !!
Malena moja ptico....
jedini prijatelju moj...
ptico moje mladosti...
znam da cesh sve shvatiti.....

( iz spomenara)

Permanent Link