19/2/2008 - Patetika me savladala nocas

Teshke misli vuchem nocas … turobne. Kisha je orosila niti moje kose koja je pochela da se uvija onako kako ne treba.. A u mojim venama kolash ti. Opet I vechito . Ponovo pucanje mojih nerava zato shto zelim senku. Ne umem zalechiti rane koje si otvorio, ne umem prishiti deo srca koji si mi ukrao. Nauchi me…

Nauchi me kako pleshu zvezde..nauchi me kako odoleti snazi pokreta usana koje se spremaju vrisnuti tvoje ime u nemoci. Nauchi me kako prigrliti zaborav, kako odagnati bol…

I voli me…onako kao nekada..sa istom onom snagom, voljom.. sa istim zeljama I snovima.. Voli me mnogo, voli me do beskraja…

Jer tvoja ce ljubav ugushiti moje nemire, tvoji ce dodiri pokidati okove.. tvoj ce osmeh osushiti moje suze…

Dodji, tako prokleto mi trebash. Ne zbog mene, vec zbog nas. Dodji I ponesi stare poglede … vrati mi moj sjaj u ochima..

Molim te, nemoj  saginjati glavu. Zelim udisati boju tvojih zenica. Zelim urezati u misao konture tvoga lica, kako nikad ne bih doshla u situaciju da ih se prisecam…

Kako ne shvatash !? Nasha ljubav je zapisana medju zvezdama. Nashe su ruke zauvek upletene … Ti si zauvek moj…

Znam, proshli su vekovi. Znam, talas promena nas je odvukao na razlichite obale… Svesna sam ljudi koji stoje izmedju nas. Svesna sam razlika…

A da li si ti svestan slichnosti? Da li znash koliko mi je poraza trebalo da bih se predala?!! A josh nisam…