29/8/2007 - Bol alkohola

Moral ti nije najbolja strana

večito pijan po baru se šećeš, tvoja je duša puna rana

ničim ih više izbrisati nećeš...

Alkohol noćas razumom gmiže, osećaš da toneš, ostaješ sam..

neka crna slutnja u zagrljaj stiže

da ugasi , davno, zapaljeni plam...

Ti nisi   isti kao i drugi, ne nosiš isti kroj...

pohabane žene, olinjali ljudi, ceo život su tvoj....

Večeri svake teturaš se kući, pijane ulice i pijani snovi....

svako će nekad tako se vući...

kad život počne da ga lovi.....

                                    ( zapisano 80' i neke..u jednom spomenaru..)

26/8/2007 - Jesen stize, dunjo moja...

..jesen rana...

Zar nije jesen lepa? Sa svim svojim bojama, mirisima...Sa otiscima koje kasnije nosimo kroz ledenu zimu...Najlepshe boje radjaju se s jeseni...Najludji  vetrovi....mirishljave kishe koje kvase okna.. rasturaju preterano savrshenstvo leta...  Arome pechenog kestenja odishu pustim ulicama...asfalt vishe nije vreo,prekriven je zlatnim pokrivachem opalog lishca...A magle u ranim jutrima postaju sve cheshce..

I koraci vishe ne odzvanjaju...gube se u mekoci suvog granja...Dok sheshiri lete gradom...Ljudi ne znaju da uzivaju u jeseni..suvishe su zaokupljeni nekim drugim stvarima...A trebalo bi zastati...pogledati... osetiti miris..osetiti kishu...I nasmejati se , ponekad..onako, bez razloga...Mozda bi i zivot onda bio lepshi..

24/8/2007 - Spisak razloga...

...zato shto si umishljen, kreten...

zato shto si nevaspitan, nekulturan...

zato shto nemash ambicije, nemash ciljeve..nemash put...

zato shto koristish svoju lepotu za nezakonite stvari....zato shto lazesh  !

zato shto zavodish, pa ostavljash...zato shto lupash recke na svom zidu "ljubavi"

..zato shto ne znash shta bi sam sa sobom....

...zato shto vredjash, nidoposhtavash...umanjujesh tudji trud...

...zato shto ne cenish ljude po onome kakvi su, vec po tome kako izgledaju...

..zato shto si povrshna , jadna, kopija choveka...

..zato shto ne volish...zato shto mrzish....

eto...zato te mrzim...najvishe na ovom  svetu !!!!!!!!!!!!

ali...opet...sa druge strane....

21/8/2007 - Sirena !

uhvacena u mrezi svojih pozuda...sa repom poput ribe....koprca se na suvom, ne moze udisati vazduh ! Staklenim, plavim ocima luta po dubinama slanog okeana. Neosetna na opasnosti. Uziva u svojoj slobodi, ne osecajuci granice, ne osecajuci obale...

...ali vuche je miris neba. Vuku je nemirni talasi...mirishljavi vetar u kosi.. vuku je nova prostranstva...

daje svoju dushu za par nogu. Istog trenutka se pokajala...

na povrshini....njene ochi su postale bezizrazajne. Njeno srce je pochelo da prima svu hladnocu ljudi. Postalo je zatvoreno za sva osecanja...

...ona je pochela prizeljkivati dubine. Jer u dubinama je toplo. U dubinama ima osmeha za svako bice... u dubinama nema podele na bogate i siromashne-svi su isti.

Nedugo po njenom dolasku na kopno, zaljubila se. U princa. Bez belog konja, i bez palate. Bez osmeha i toplog zagrljaja. zatvorio ju je u najvishu kulu zaborava...

...tamo je ostala do vechnosti. Jer sirene zive beskrajno.....

19/8/2007 - Opasan ples

„ Znam , želiš da sam tu, da hodamo po tlu

Toplom od suza..

Noć kad mene ne bude, pomisli da san pada ti na lice...

Gde šaputaće mrak, zastaće ti dah i čekaćeš sama....“

Sinoć sam dotakla nebo.  Od ushićenosti zaplakah. Kapale su zlatne suze, natapale blatnjavu zemlju. Iz suza rasla su drveća tuge. Iz neplodne zemlje, cvetali su pupoljci. A zadnja svetla na automobilu koji je išao u beskraj, bila su razbijena. Težak je put kojim on ide. Mnogo je bilo odustajanja, mnogo prepreka. Neki su stigli u beskraj, pa sad tamo bauljaju po mraku sopstvenih iluzija...neki nisu stigli, već se izgubili u putu. Ostavljeni su pored pruge da sačekaju neki deseti voz koji možda nikad neće ni doći. Ostali su napušteni.

Ja sam na pola puta do beskraja shvatila da ne želim tamo. Ne pripadam tamo. Pokušala sam da pronadjem put do nazad, do tačke iz koje sam krenula. Ali samo sam se vrtela u krug. Jer izlaza iz sopstvene glave nema. Zauvek ostala zarobljena svojim mislima.

Onog trenutka kad si napustio moj svet, ulice su ostale prazne. Ulična svetla su se pogasila u jednom trenu, i toplu letnju noć, zamenio je mraz. Ledila su se stakla na izlozima naše prošlosti, a tišina je postala pomalo preglasna. Hodala sam nesvesno, koračala predugo...živela prekratko.

Moj svet je postao kristalna kugla za turiste. Kada je okrenu na drugu stranu padaju kiše...

17/8/2007 - Iza zelene sene I

Tišina i okrenuta ledja. Ispucalo staklo pod težinom koraka. Svaki novi pokušaj za odlazak zariva se u meso. Otrgnuta struna zaborava skiči medju uvenulim cvetovima. Hod po ivici postaje smrtonosno zabavan, Poput klovna koji plače na pozornici svoga života. Kao oblak koji se gasi. Pokušala sam ignorisati  bol razbijene duše dok sam, pognute glave, krčila sebi put u neki drugi svet. Ali konopci koji povezuju naše misli mi nisu dali da se maknem. Čvrsto su me zakovali za tvoju sadašnjost. Tonem sa tobom  u živi pesak naših želja i požuda. A nije trebalo biti tako. Trebali smo leteti, nasmejani do suza...trebali smo  praviti vrtlog sreće a ne propadati u blato satkano od minuta neprospavanih noći.

Želim premostiti sve prepreke  do tebe. Želim ugasiti vulkan osećanja koji neprestano boli i tinja u mojim venama. Kasno je za kajanje. Kasno je za preklinjanje.

Otišla sam galopom po ambisu ljubavi koju sam gradila čitavu jednu večnost. A onda je jednim sarkastičnim osmehom  odagnala, spalila.

A tebe sanjam kad mi se posreći. Lupi me po glavi iluzija da me još uvek čuvaš u jedinom neukaljanom delu sebe, i krenem žvrljati i bulazniti svašta. Udaram mastilom po hartiji kao ranjeni bokser u svoj napukli džak. Sa bolnim saznanjem da možda više nikada neće ući u ring. Jer nije spreman za nove poraze, a pobedu ne može odneti...

Ma ne, nisam ja sanjalica, i  ne, nisam luda psihotična šizofreničarka...

Ja sam samo malo umorna !!!!