26/6/2007 - Memories !!

Kako mi prija ovo secanje. Dok ovako usamljena sedim u vrelini svoja chetiri zida. Ne bih se pomakla sve ni da moram. Prijatno mi je pod teshkim vazduhom i memljivim mrakom. A srecna sam. Verujte, jesam. Jer danas sam se setila. Svega ! Svake sitnice koja bi ukazala na to divno vreme. Chak i mirisa lipa, koje i danas ponosito krase ulice kojima sam prolazila. Oh, kako bi ih volela videti.

Ma, secam se i jednih krupnih zelenih ochiju, i vragolastog osmeha. Kako su prve ljubavi lepe, ispunjujuce. Kako umeju ocharati prostim dodirom , laganim, po obrazima crvenim od stida i dechjeg rumenila. Da, mozda pishem gluposti, ali ove gluposti sada osecam. Od tih gluposti vecheras zivim, mozda vishe nego shto sam u proteklih 6 meseci. Vazan je osmeh, tako prokleto vazan. A tako ga malo imamo, i to sho imamo sebichno krijemo u dubinama nashih bica. I onda smo nesrecni.

Ali ja vecheras nisam nesrecna. Vecheras letim u drugi svet-iluzija i mashte. Sutra ponovo pochinje zacharan krug realnosti, ali vecheras sam ipak samo svoja. Luda klinka, vechiti optimista !