Sve nezne rechi sveta

22/11/2007 - Zimska bajka*

Beograd, zima 2000 i neke..

" Ponovo guzva?! Ovo je da ne poverujesh"- mislila je , besno, u sebi, dok se prepun autobus priblizavao stanici.
" Pa nishta, moracu da nadjem nachina da udjem.."-slegnula je ramenima, i utopila se u guzvu.
Dok je bus mileo po putu , ona je ravnodushno gledala kroz prozor. Nije ni primetila ushicujuce poglede koje je izazivala. Nakon par stanica, uspela je da se izbori za mesto. Stajala je naspram Njega ( glavnog lika), i pokushavala da izvadi telefon iz torbe.

"Bem ti torbu, kao rupa bez dna"-mumlala je. On se nasmeshio i ustao kako bi otkucao kartu. Ne razmishljajuci, sela je na njegovo mesto. A mladic je ostao da stoji naspram nje, shokiran njenim postupkom. Sluchajno je bacila pogled na njega, i ukapirala shta je uradila. Pocrvenela je. Sad joj je bilo glupo da ustane, tako da je okrenula glavu ka prozoru i pravila se da ga ne vidi.
"Uh, ovde silazim. Bash bezveze shto stoji ovaj ovako iznad mene. Shto nije sishao ranije?? "- mislila je.
Sishla je na stanici blizu fakulteta, a on je sishao za njom.

" Mislim da bar zasluzujem izvinjenje, ako vec necesh da me vodish na kafu"- zachula je muski glas iza sebe. Okrenula se ,i pogledala u mladica.

" Nemam za shta ja vama da se izvinjavam. Mislila sam da ste ustali da sidjete. Koji ludak josh ustane kako bi otishao na drugi kraj autobusa da otkuca kartu?"- odgovorila je i nastavila da hoda.
On je ishao za njom .
" E sad sam siguran da mi dugujete izvinjenje. Nazvali ste me ludakom ! Jer vi mislite da samo zato shto ste lepi mozete nipodashtavati ljude i tretirati ih kako hocete? " - govorio je ubrzano.
Zastala je i okrenula se. Pogledala ga je u ochi.

" Uh bre..ovaj ima lepe okice. Shteta shto je ovakav namcor" -pomislila je.

"Slushaj ti, gospodine ili shta god da si. Ja se ne izvinjavam nikome, NIKOME bez razloga. Tako da vas molim da me ostavite na miru, ionako kasnim na predavanje".

"NIje valjda da vi neshto studirate gospodjice? Ahm, da sigurno politiku..jezik vam je do poda" - reche on besno. " I ne pushtam vas da odete dok mi se ne izvinite"

" Evo, izvinite gospodine, ni za shta. Zadovoljni ?!!"- nastavila je da koracha. Shtikle su odzvanjale asfaltom. Nije se okretala, mada ju je zivo zanimalo da li ide za njom.
Utrchala je u amfiteatar i zauzela mesto u prvom redu.
Nakon par minuta u amfiteatar je ushetao profesor. Ona je samo zinula. Iza profesora ishao je drski mladic iz busa.

" E pa, dame i gospodo studenti..da vam predstavim nasheg novog asistenta na predmetu..."- vishe nije chula shta je profesor prichao. Njene ochi su se uplasheno zaustavile na njegovim.
On joj se samo nasmeshio i seo.
Nakon predavanja, htela je da shto pre ode iz amfiteatra, ali on ju je u masi studenata spazio i povukao u stranu.

" Eto, sad znam o chemu razmishljate, koleginice. Sigurno vam je zao shto se niste lepo ljudski izvinili" .

"Ovaj..pa znate.."-pochela je da muca.

" Slushajte, ja cu zaboraviti na tu malu razmiricu ako budete ishli sa mnom na kafu sad. Nov sam u gradu, ne poznajem josh nikoga, pa ako biste bili ljubazni..."

Nasmeshila mu se, uhvatila ga ispod ruke i odvela u kafic u blizini faxa..
Par godina kasnije,vencali su se u crkvi Sv.Marka...:)))

Permanent Link