Ja kad sam trudna, ja imam zatvor. A bogme i glavobolje. Ništa muke, mukice, mučnine, samo jedan veliki zatvor. I užasne glavobolje.

Šetamo danas sa jednim detetom kojim nas je kosmos blagosiljao, i kaže ti meni voljeni kako bih mogla da razmislim o tome šta bi moglo da se skuva, jer je ružna glava zatvora i njemu na dupe izašla.

Dobro, velim, videćemo neku supicu...

Dobro, veli i on.

Iju, pomislim, da me ne čuje, kako sam samo prirodno odreagovala. A majkemi jesam. Ono, baš zabrinuto. Posvetila se rešavanju problema. Zamisli ti koliko je to prirodno kad postaneš odgovoran za svačiji zatvor. I detetov, i muževljev, i Župljaninov... Od tebe zavisi, čoveče... ženo!

To je bilo jutros. A ja još ne prestajem da zalazim u sitna crevca jednačine. I da ti kažem, sitna crevca su puna krupnih govana. Nemoj tamo da ideš, ako nisi dobro opremljen anplagom.

I nemoj pogrešno da me razumeš, ja ga volim. Hteo da mi kupi tastaturu za osamsto dinara. Kaže, mnogo volim da lupam po istoj, pa da mi učini.

Ono jes, ctrl mi ne radi. A vorblejd je bez te kontrolne tipke zaista besmisleno igrati.