Kad sprečiš dete da ti dosađuje,
Kad mu ne dozvoliš da napravi sranje,
Dva puta podvikneš, jednom ga tresneš,
I to ti se zove vaspitanje.
Kad sprečiš muža da te iznevira,
Da ti na oči ne padne mrak,
Dvaput ga izbegneš, treći put legneš,
I to ti se dušo zove brak.
Kad ručak evo, samo što nije,
I kada sudove sve operem,
Dva puta podrignem, i jednom prdnem,
I kažem svima: “Ja odoh da serem”.