sednem ja tako,nekad,ispred kompjutera,u onim posebnim trenucima mog,poslednjih godina nikakvog, života i često pomislim-jebote,koji su ovi blogeri polupanderi,svi odreda-potpuno svestan da sam ja polupaniji od svih,ili barem u vrhu.i nije nikakvo čudo što sam jednog dana sasvim slučajno tu upao,jer,kanda se ništa ne dešava slučajno,ili ja to samo tako mislim.ali ja i nisam bloger,možda polubloger,čak ni toliko,ja,ustvari,nisam odavde,a ako ćemo pošteno,nisam ni odande,registrovao sam se samo zato što ću možda, negde,nekad,napisati neki komentar,pa da se zna ko je,da ne bude kao onomad kad je neko napisao komentar u moje ime,pa se ja izvinjavao,kako to nisam bio ja,a oni rekli u redu je,i tako...od tada komentare šaljem samo registrovan,da se ne bih izvinjavao zbog nečega što nisam.