2/3/2008 - Кад смо код душе
Природа која се мешкољи и припрема за пролеће делује на све. И на људе.
И људи су (канда) део такве природе.
Размишљам већ неко време да се позабавим једном темом, али као да још енергија дрема, и никако да се наканим да конкретно нешто урадим.
Мрвицу коју.. и већ сам се уморила.
Јучерашњи дан олуја и задушних подсећања натукнуо је сам другу тему за размишљање.
Има нас који у поседу имамо гробове. Тема би могла бити бизарна да ме из године у годину не мучи проблем одржавања. Веома се противим баштама које ничу на нашим гробљима. Кичу споменика и пластичног цвећа и шаренилу многобројних биљака. Ако се у обзир узме да коров ниче најлакше и да је најотпорнији, ма колико био чупан, јасно да је тешко одржати уређеност тог простора. На тим парцелама има пуно ветра и јаког сунца, а могућности за заливање су минималне. Све и да себи тамо разместим тешко ми је да одржим уредност.
И овако.. информисала сам се да је најбоље да у време када коров већ никне испрскам земљу средством које се зове Глифол (Glifol) и који делује само на зелене делове биљака. После 20 дана се у земљу може посејати или засадити неко биље. Тотални хербициди онемогућавају раст корова, али и свог осталог биља. Најбоље је задржати се на највише две врсте, две боје, а добра је идеја је и да се засаде кактуси. Ниски су, воле сунце, и не траже често заливање. Покушала сам са Phlox douglasii - Пламенцем или "тепих цвећем", ниског растиња са ситним цветићима, из семена, али га је било свуда унаоколо само не тамо где сам га ја посејала. Ветар га је разнео. А киша није пала онда када сам је ја очекивала.
Има ли неко од вас бољу идеју?
|
|
Komentara (13) :: Poalji komentar! :: Permanent Link
|
|
O blogu
CBOJ y CBOME
Online Users
|
